Požar / Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Palmer)
U argentinskim delovima Patagonije već nedeljama bukte surovi požari: nad živopisnim predelima uzdiže se gust dim, a kada padne mrak, veliki plameni jezici „farbaju” Mesec i nebo u zagasite narandžaste nijanse.
Još krajem prošle godine, širom Argentine zavladali su idealni uslovi za širenje požara: natprosečno toplo vreme sa temperaturama blizu 40 °C, manjak padavina i dramatična, dugotrajna suša.
U opasnosti se tokom januara našao i susedni Čile gde je preko 50.000 ljudi evakuisano iz pogođenih regiona na jugu zemlje, Biobio i Nuble. Vatra je odnela najmanje 21 život i uništila najmanje 800 objekata i više vozila.
Ali dok je Čile sada već u fazi oporavka od požara, pretnja u Argentini ne jenjava.
Aktuelne vatrene stihije u Patagoniji su među najgorima koji su ikada pogodili ovaj region: u proteklih mesec i po dana uništeno je preko 45.000 hektara argentinskih šuma. Poređenja radi, to je veće od površine Beograda.
Požari su pretežno koncentrisani u provinciji Čubut gde se vatrogasci, pored samih požara, bore i sa visokim temperaturama i snažnim vetrovima. Nasini sateliti detektovali su rasprostranjene požare još 6. januara: oblaci dima koji su se nadvili nad šumama i ravnicama već tada bili su vidljivi iz svemira.
Posebno zabrinjava što je vatra zahvatila i Nacionalni park Los Alerces, kao i njegovu okolinu. Smešten u Andima, u pitanju je lokalitet koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.
Prepoznatljivo obeležje ovog područja jeste šuma tzv. patagonskih čempresa (Fitzroya cupressoides). Posredi je džinovsko, globalno ugroženo drveće, a koje nastanjuje Ande i prašume Argentine i Čilea.
Patagonski čempresi važe za drugu najdugovečniju vrstu drveća na svetu sa starošću koja ide i preko 3.600 godina. Ove šume su u izuzetno dobrom stanju očuvanosti. Prema Unesku, Nacionalni park Los Alerces je od ključnog značaja za zaštitu nekih od poslednjih neprekinutih delova patagonske šume u gotovo netaknutom stanju, kao i za opstanak brojnih endemskih i ugroženih vrsta flore i faune.
Požari gore i u blizini andskog sela Epujen.
Početkom februara, suzbijanje požara je i dalje delimično. Neki žarišni delovi kod Epujena i drugih kritičnih tačaka su smanjeni ili lokalno pod kontrolom.
Međutim, veće površine u Nacionalnom parku Los Alerces i okolnim šumama još uvek gore što je zbog ekološke vrednosti ovog lokaliteta posebno alarmantno.
U nekim područjima padavine su donele kratkotrajno olakšanje, ali vlasti naglašavaju da značajna požarna aktivnost usled suše i vetrovitih uslova ne staje.
Sezona požara u Patagoniji 2025/26, a koja je počela još u decembru prošle godine, verovatno će biti jedna od najgorih u poslednjim decenijama.
Ozbiljnost situacije izazvala je bes prema predsedniku Argentine Havijeru Mileiju. Njegove agresivne mere štednje su u protekle dve godine smanjile finansiranje programa i agencija koji ne samo da se bore protiv požara, već i štite parkove i sprečavaju da požari uopšte izbiju i šire se.
„Postojala je politička odluka da se razoružaju institucije za gašenje požara”, objašnjava za Euronews Luis Šineli, jedan od 16 čuvara koji pokrivaju 259.000 hektara Nacionalnog parka Los Alerces. „Timovi su iscrpljeni do krajnjih granica.”
Tokom 2024, Milei je izdvajanja za Nacionalnu službu za upravljanje požarima smanjio za 80% u odnosu na godinu ranije. Na taj način, argentinski predsednik desetkovao je agenciju odgovornu za raspoređivanje brigada, održavanje kanadera, nabavku dodatne opreme i praćenje opasnosti.
Ove godine, istu službu očekuje dodatno smanjenje sredstava od 71%, pokazuje analiza budžeta za 2026. koju je sprovela argentinska neprofitna grupa Fondacija za životnu sredinu i prirodne resurse (FARN).
Sve to dešava se u vreme kada rizici od požara širom sveta rastu u svetlu klimatskih promena. Havijer Milei – po opredeljenju libertarijanac – smatra da su to „laži socijalista”.
Bez obzira na svoje skeptične stavove, Milei je prošle nedelje popustio: pod pritiskom situacije, konačno je proglasio vanredno stanje čime je oslobođeno oko simboličnih 60 hiljada evra za dobrovoljne vatrogasce.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako predsednik Argentine poriče klimatske promene, naučni dokazi su jasni: klimatske promene ne samo da povećavaju verovatnoću za požare, već takođe otežavaju njihovu kontrolu i gašenje.
Samo u severozapadnoj Patagodini, između 1999. i 2022. godine, istraživači su zabeležili 234 požara koji su zahvatili površinu veću od 10 hektara. Tokom toplih i sušnih godina, i ukupna površina zahvaćena požarima i broj požara bili su veći. A upravo takve godine sve su češće na toplijoj planeti.
Koji god bio uzrok požara, uz više temperature, manje vlage i suvlju vegetaciju, pejzaži postaju mnogo zapaljiviji nego ranije. Ne samo u Argentini, već širom sveta – od Australije do Evrope.
