FOTO: RB Kolubara / EPS
Krajem 2021. godine, katastrofalna havarija u termoelektrani „Nikola Tesla”, uzrokovana između ostalog lošim kvalitetom goriva (lignita), zaustavila je njen rad i primorala Srbiju na hitan uvoz skupe električne energije.
Pored političkog i medijskog skandala, konačni rezultat bio je – oko milijardu evra štete za Republiku Srbiju, a EPS je godinu dana kasnije naveo ukupno skoro 800 miliona evra dodatnog troška na ime uvoza struje.
Ali posledice ove havarije nisu se završile.
Kako bi smanjio troškove uvoza struje, EPS se okrenuo uvozu uglja. Evo kako je situaciju ovo javno preduzeće opisalo u svom godišnjem izveštaju za 2022. godinu (naglasak autora):
„JP EPS je preduzeo određene korake kako bi umanjio probleme nedovoljne količine i kvaliteta sopstvenog uglja koji za posledicu imaju umanjenu proizvodnju i veliki i skup uvoz električne energije.
Ti koraci se pre svega odnose na uvoz uglja.
Planirano je da se tokom 2022. godine uveze dovoljna količina uglja koji bi se mešao sa ugljem iz Kolubare i tako omogućila veća proizvodnja električne energije u termoelektranama.
Osnovna ideja je bila, da se umesto skupog i donekle neizvesnog uvoza električne energije tokom zime, obezbedi što više uglja pre početka i tokom grejne sezone, i s tim energentom obezbedi proizvodnja do nivoa moguće proizvodnje termoelektrana (da bi se smanjilo potiskivanje proizvodnje termoelektrana).”
Četiri godine kasnije, trošak uvoza uglja dostigao je milijardu evra.
U pitanju je drastičan skok u odnosu na raniji period – tokom prethodnog četvorogodišnjeg perioda, od 2018. do 2021. godine, ukupna cena uvoza uglja bila je dostigla samo oko 61 milion evra.
Tokom rekordne 2023. godine, Srbija je uvezla oko 4,5 miliona tona uglja, mahom lignita – a uvezeni ugalj činio je 12,67% ukupnih zaliha te godine, navodi Republički zavod za statistiku.
Srbija inače uvozi visokokvalitetni ugalj, ali poslednjih godina je drastično skočio i uvoz lignita. Uvozi se iz Republike Srpske i Crne Gore, ali i iz Rumunije i mnogih drugih zemalja.
Važno je napomenuti da ovaj potez EPS-a, tj. prelaz sa uvoza struje na uvoz uglja, jeste imao pozitivan efekat na poslovanje ovog preduzeća. Nakon što je usled uvoza skupe struje EPS 2022. godine zabeležio gubitke od preko 600 miliona evra, u poslednje tri godine zabeležen je pozitivan finansijski rezultat.
Međutim, upitno je da li je dugoročno održivo ovakvo poslovanje, koje se zasniva između ostalog i na izvoru „prljave” struje, zbog uvođenja novih što domaćih, što prekograničnih taksi na emisije ugljen-dioksida.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Od 2023. beleži se pad uvoza, što je posledica pokretanja novih kopova i povećane domaće proizvodnje. Ako se nastavi ovim tempom, tj. ako ne dođe do još jednog kolapsa ili slične krize, teško da će se ponoviti rekord iz 2023. godine.
Ali svejedno, ove brojke pokazuju koliko je ugalj – naš, pouzdani ugalj – zapravo rizičan, i koliko se dugo i skupo mogu plaćati greške u energetici zasnovanoj na ovom energentu.
