Foto: Unsplash / Maria Ivanova
Dvadeseti je mart i zvanično nam je stiglo proleće.
Ali ove godine usled natprosečno toplog vremena, nedeljama pre 20. marta, širom Srbije već smo otvorili sezonu sladoleda i popili prve kafe i limunade u otvorenim baštama kafića.
To je scenario koji se ponavlja iz godine u godinu – godinama unazad.
Međutim, da li su sve to samo subjektivni utisci ili nam proleće zaista dolazi ranije nego što bi trebalo? I ako je tako, koliko proleće zapravo porani?
Kako bismo odgovorili na ova pitanja, u saradnji sa dr Vladimirom Đurđevićem i Lazarom Filipovićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, tim specijalizovanog portala Klima101 sproveo je originalnu analizu početka prolećnog vremana u Beogradu.
Rezultati su pokazali sledeće: usled klimatskih promena, u poslednjih deset godina prolećno vreme u Beograd stiže skoro mesec dana pre kalendarskog početka proleća, odnosno u proseku već 22. februara.
Kako je sprovedena analiza?
Kako bismo razdvojili kalendarski „početak proleća” od „početka prolećnog vremena”, okrenuli smo se meteorološkim podacima koji sežu nekoliko decenija unazad.
Cilj nam je bio da utvrdimo koliki je to raskorak između današnjeg dolaska proleća i dolaska proleća u vreme kada posledice porasta temperature u prestonici nisu bile toliko izražene.
Prvi korak bio je da izračunamo našu osnovu. Uzevši standardnu klimatološku normalu za period od 1961. do 1990. godine, izračunali smo tzv. medijalnu temperaturu u Beogradu 20. marta.
U pitanju je temperatura koja se nalazi tačno u sredini niza kada bismo sve dane dolaska proleća tokom tih 30 godina poređali od najhladnijeg do najtoplijeg. Na ovaj način dobili smo realniju sliku „tipičnog” prolećnog vremena za drugu polovinu prošlog veka zato što na medijanu ne utiču izrazito topli ili ledeni dani koji bi veštački pomerili klasičan prosek.
U datom vremenskom okviru, prosečne dnevne temperature su varirale od ledenih -2,8 °C koliko je izmereno 20. marta 1962. pa do 17,4 °C koliko je bilo 20. marta 1990. Medijana tokom tri decenije je otprilike negde između: srednja temperatura na dan dolaska proleća (1961-1990) u Beogradu iznosila je 8,8 °C.
Ova brojka postala je naš standard za „normalno” prolećno buđenje. Shodno tome, u analizi smo je koristili kao indikator temperatura – uobičajenih i očekivanih za osvit proleća.
Kako bismo utvrdili da li nam i koliko ovo godišnje doba zaista porani, mapirali smo nizove od najmanje pet uzastopnih dana sa jednakom ili višom prosečnom dnevnom temperaturom od 8,8 °C u Beogradu u poslednjih 65 godina.
Svakako, ovakav niz od pet i više uzastopnih dana može da se prekine i javi ponovo, ali nas interesuje datum njegovog prvog javljanja. Peti dan prvog ovakvog niza nazvali smo „početkom prolećnog vremena”.
Prema ovim parametrima, u poslednje tri decenije, odnosno od 1991. do 2020. godine, prvi takav niz u Beogradu dostiže se u proseku oko 3. marta. Prolećno vreme dakle osvaja beogradske ulice i parkove preko dve nedelje pre nego što je to bio slučaj samo par decenija ranije.
Ali kada se približimo sadašnjosti i pogledamo samo poslednju deceniju (2016-2025), razlika u odnosu na „nezvanični” i kalendarski početak proleća je još dramatičnija – niz od pet i više dana sa prolećnim temperaturama javlja se već 22. februara.
To znači da proleće danas stiže u Beograd 26 dana pre nego što kalendar „otkuca” dolazak proleća.
Drugim rečima, svake naredne godine kada opazite da je proleće obuzelo Beograd – a 20. marta nema ni na vidiku – to nije znak da živite u paralelnoj realnosti, već u realnosti klimatskih promena.
A kako ta realnost izgleda ove godine?
Iako je u Beogradu – kao i u ostatku zemlje – vreme nedeljama unazad toplije od normale, a mi odavno oslobođeni kapa i šalova, proleće je ipak okasnilo u odnosu na ovu novu, nezvaničnu „normalu”: dočekali smo ga 7. marta 2026, i dalje idući dve nedelje ispred kalendara. To su nam signalizirali kako meteorološki podaci, tako i ljubičice.
Ove godine, proleće nam je stiglo malo kasnije od naše nove normale, ali ako bismo ga uporedili sa periodom od 1961. do 1990, situacija bi bila drugačija: u toku ovih trideset godina, samo pet početaka proleća bilo je ranije od ovogodišnjeg.
U poslednjih 65 godina, proleće u Beogradu je pet puta počelo već u januaru. A sva takva proleća desila su se od 1991. godine naovamo
Proseci potvrđuju da nas subjektivni osećaj o ranijem dolasku proleća ne vara. Ali ipak nam ne daju čitavu sliku.
Dolazak proleća varira od godine do godine – nekada se desi da prolećno vreme treba da čekamo čak do aprila, a nekada nastupi već u januaru.
Zanimljivo je da se u periodu koji smo mi posmatrali, od 1961. do 2026. godine, a prema parametrima koje smo prethodno definisali, januarsko proleće u Beogradu desilo ukupno pet puta.
To su sledeće godine:
- 1991. – 12. januar;
- 2002. – 31. januar;
- 2007. – 12. januar;
- 2014. – 21. januar;
- 2025. – 30. januar.
Primetićete, svako januarsko proleće beleži se u poslednje četiri decenije – od 1991. naovamo – kada su klimatske promene uzele maha.
Vredi napomenuti da je januarski početak proleća u Beogradu usled klimatske varijabilnosti verovatno osmotren i pre 1961. godine, s obzirom na to Beograd raspolaže podacima o meteorološkim merenjima od davne 1888.
Mada raniji period nije detaljno obuhvaćen ovom analizom, dostupni hronološki zapisi ukazuju na to da su januarski počeci proleća od 1888. do 1991. bili izolovane pojave koje su se dešavale tek jednom u nekoliko decenija. Ono što savremeni niz izdvaja nije samo to što proleće počinje usred kalendarske zime, već i sve veća učestalost te pojave.
Nasuprot tome, Beograđani su na prolećno vreme najduže čekali tokom sledećih godina:
- 1962. – 19. april;
- 1976. – 3. april;
- 1985. – 4. april;
- 1996. – 10. april.
Osim što proleće stiže ranije, primetan je još jedan fenomen: povećana nepredvidivost. Analiza pokazuje da je standardno odstupanje datuma početka proleća znatno veće u periodu od 1991. do 2020. godine u odnosu na prethodne decenije.
To u praksi znači da je dolazak proleća postao manje predvidiv, te da su zastupljeniji ekstremi. Dok smo nekada mogli sa većom sigurnošću da očekujemo buđenje prirode oko sredine marta, danas su oscilacije ekstremnije – od prolećnog vremena usred januara do onih proleća koja nas nateraju da zaista čekamo njihov kalendarski početak.
Raniji početak proleća ima različite negativne posledice
Na toplijoj planeti, Srbija se u odnosu na predindustrijski period zagrejala za 1,8 °C. Iako je porast temperature posebno izražen leti, temperatura je porasla i na dan početka proleća u Beogradu – sa 8,8 °C na 10,1 °C u poslednjoj deceniji (2016-2025).
Ovi uvidi potvrđuju nam kako klimatske promene ne potpisuju samo žestoke letnje vrućine, već i redefinišu godišnja doba – ne samo da podižu živu u termometru za 20. mart, već pomeraju i početak proleća.
Svakako, retko ko bi se pobunio zato što zimu ispratimo ranije iz svojih života.
Ali treba imati u vidu da je to samo još jedan u nizu pokazatelja dubine klimatskih promena koji posebno može da naškodi poljoprivredi.
Naime, probuđene toplijim vremenom, voćke cvetaju u proseku dve nedelje ranije. U fazi cvetanja, one postaju laka meta za prolećne mrazeve – a što je otvoreniji pupoljak, to je veća i osetljivost. Takvi kasni mrazevi mogu da desetkuju rod u našim voćnjacima, pre svega kajsija, breskvi, jagoda i ribizli.
Ovde je reč o tzv. fenološkom poremećaju (fenologija – nauka o periodičnosti životnih ciklusa) , odnosno promenama u vremenskom rasporedu sezonskih bioloških događaja u svetlu globalnog zagrevanja. Ali nije narušeno samo cvetanje, već i listanje, a među životinjama npr. hibernacija i migracije. Tako primera radi, u slučaju ptica selica, dolazi do toga da se njihov povratak sa „zimovanja” više ne podudara sa periodom najvećeg obilja njihove hrane.
Umesto predvidivog ritma, dobija se neizvesnost koja testira sposobnost prilagođavanja vrsta, vekovima naviknutih na sasvim drugačija pravila i ustaljenije obrasce smene godišnjih doba. Sa ranijim prolećem javljaju se i raniji rizik od požara na otvorenom i sezona alergija, kao i poremećaji godišnjeg hidrološkog režima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos tome što ova analiza otkriva samo koliko je proleće postalo „varljivo”, jaz u kalendarskom i novom klimatološkom rasponu godišnjih doba nastavlja se i u nastavku godine, kulminirajući upravo tokom leta: danas se beleži u proseku preko 25 letnjih dana više nego pre – što će reći gotovo čitav jedan mesec dodaje se na ovdašnji bilans najtoplijeg godišnjeg doba.
Čak i oni koji ne veruju u klimatske promene ne mogu da ignorišu prevremene signale lepog vremena i da su već u februaru u majicama.
Napomena: Podaci o srednjim dnevnim temperaturama u Beogradu su preuzeti sa sajta climexp.knmi.nl.
