Foto: Nikola Aleksic / Unsplash
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je nedavno objavio godišnju analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu.
Ovakvi izveštaji su izrazito vredni, zato što nude različite podatke i uvide koji se ne mogu naći u zvaničnim izveštajima koje objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).
Primera radi, Srbija nikada nije definisala dnevnu graničnu vrednost za zagađenje česticama PM 2,5. U zvaničnim izveštajima stanje vazduha ocenjuje se isključivo kroz prosečne godišnje vrednosti koncentracija.
U odnosu na takvu vrednost, postojanje dnevne granične vrednosti omogućilo bi nam da procenjujemo koliko puta u toku godine je na nekoj mernoj stanici zabeleženo prekomerno zagađenje, što je već tipična praksa za druge zagađivače.
U nedostatku „domaćih” graničnih vrednosti, RERI se okrenuo međunarodnim.
Dve su granice referentne za naše uslove. Jednu je propisala Evropska unija, i ona iznosi 25 µg/m3; drugu, oštriju, propisuje Svetska zdravstvena organizacija, i ona iznosi 15 µg/m3.
Po smernicama SZO, koja ne uzima u obzir postojeće zagađenje i mogućnosti njegovog smanjenja, već isključivo zagađenje koje dokazano utiče na zdravlje ljudi, vazduh se može oceniti kao čist ako se granična vrednost od 15 µg/m3 PM 2,5 ne pređe više od 3-4 puta godišnje.
Kakvo je stanje u Srbiji? Kako pokazuje analiza koju je sproveo RERI, i korišćenje EU parametera slika jednu sumornu sliku, a ako kriterijume pooštrimo kao SZO, ona postaje zaista katastrofalna.
Naime, ako koristimo kriterijume SZO, tokom 2025. godine merna stanica u Beogradu u Bulevaru Despota Stefana zabeležila je prekoračenje granice od 15 µg/m3 čak 308 puta – od ukupno 356 dana u godini.
Mada je ova merna stanica „šampion”, niti jedno merno mesto ne nudi pozitivnu sliku. Ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu, Nišu, Vranju, Užicu, Paraćinu… Svako analizirano merno mesto je, po kriterijumima SZO, imalo prekomerno zagađenje česticama PM 2,5 tokom većine (preko 50%) dana u 2025. godini.
Ako koristimo „blažu” granicu koja je propisala Evropska unija, i koja je ipak realnija meta za Srbiju danas, slika je svejedno poražavajuća.
Primera radi, u Prokuplju, granica od 25 µg/m3 bila je probijena tokom gotovo 200 dana u 2025. godini. Najmanji broj prekoračenja bio je zabeležen u Zemunu, gde ih je bilo „samo” 125.
Ove brojke pokazuju da zagađenje vazduha u Srbiji nije problem samo onda kada dostiže svoje maksimume, početkom zime, već da je to problem tokom cele godine.
Po poslednjim procenama, od zagađenja vazduha na godišnjem nivou u Srbiji umre preko 14.000 ljudi.
Takva javnozdravstvena kriza zahteva hitan državni odgovor – i tu analiza RERI pokazuje još jedan poraznu sliku Srbije.
Naime, Srbija je pre više od tri godine, krajem 2022, usvojila dokument pod nazivom Program zaštite vazduha. U pitanju je dokument koji je trebalo da bude osnova za politike smanjenja zagađenja do 2030. godine, a mnoge tačke akcionog plana trebalo je da već budu sprovedene.
U pitanju su različite mere – od edukacije stanovništva, preko treninga stručnjaka, do neposrednih mera kao što su pooštravanje različitih kriterijuma kao što su npr. oni za grejna tela ili za Euro standardi za uvoz polovnih automobila.
Kako je to bilo najavljeno u Programu, ove i druge mere trebalo je da smanje stopu mortaliteta usled zagađenja vazduha do 2030. godine za otprilike četvrtinu. Međutim, sudeći po analizi RERI, ništa slično nećemo videti.
Naime, u okviru analize, RERI je kontaktirao ukupno 6 resornih ministarstava koje su po Programu bile zadužene za različite tačke Akcionog plana. U većini slučajeva, najavljene mere jednostavno nisu sprovedene, u nekim slučajevima se i nadležnost negira ili prenosi na druga tela…
„Tamo gde su odgovori dostavljeni, oni se najčešće odnose na procesne aktivnosti, poput organizovanja radionica, transpozicije propisa ili pokretanje postupaka, bez jasne potvrde da su konkretni rezultati predviđeni Programom zaštite vazduha ostvareni”, piše u analizi RERI.
„Vlada nije sprovela ono što je sama obećala.”
U međuvremenu, 2025. godine Srbija je usvojila i Zakon o zaštiti vazduha. Jedna od odrednica ovog zakona je i da Agencija za zaštitu životne sredine mora do 31. maja svake godine da objavi godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha za prethodnu godinu.
Međutim, u trenutku objave ovog teksta, 26. juna, izveštaj za 2025. godinu još uvek nije objavljen.
„Zakon je prekršen pre nego što je zaštitio ijednog građanina”, ocenjuje RERI.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Podsećamo, izveštaj za 2024. godinu bio je objavljen tek u januaru 2026. godine – ovakvim kašnjenjima, SEPA uskraćuje građanima Srbije važna znanja o faktorima od kojih zavise naše zdravlje, komfor i na kraju životi.
RERI od nadležnih institucija zahteva konkretne korake:
- Ministarstvo zaštite životne sredine mora do kraja 2026. godine da propiše dnevnu graničnu vrednost za PM 2,5 i pokrene usklađivanje svih graničnih vrednosti sa evropskim standardima.
- Vlada mora do septembra 2026. godine da uspostavi međuresornu grupu koja će pratiti sprovođenje Programa zaštite vazduha i javno objavljivati rezultate.
- Ministarstvo zdravlja mora do kraja 2026. godine da pokrene nacionalnu studiju o zdravstvenim posledicama dugotrajnog izlaganja zagađenom vazduhu i uvede zagađenje kao evidentiran faktor rizika u lečenju srčanih i plućnih bolesti.
- Agencija za zaštitu životne sredine mora odmah da objavi godišnji izveštaj koji je već u zakonskoj docnji.
Celokupnu analizu koju je objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu možete pronaći ovde.
