Za nama je drugi najsušniji avgust u istoriji merenja Srbiji.
Ali ovo nikako ne bi trebalo da nas začudi – u novoj klimi, meseci ne samo da se utrkuju koji će biti rekordno topao, nego i rekordno sušan.
Iako je ovom avgustu neslavna titula najsušnijeg ikada zabeleženog izmakla za dlaku, suše postaju naša nova klimatska realnost. To vidimo po beogradskom zelenilu koje usred leta žuti kao da je pozna jesen, to čujemo u potresnim ispovestima poljoprivrednika koji kukaju zbog smanjenog roda, a neki od nas to nažalost osete čak i u problemima u vodosnabdevanju.
Sva ova iskustva nas kao pojedinaca na kraju imaju istog imenitelja – suše koje postaju sve češće i sve ekstremnije.
Štaviše, letnje suše u Srbiji danas se javljaju duplo češće nego nekada, pokazuje studija sa Instituta za meteorologiju u Beogradu koja je obuhvatala period od 1950. do 2022. godine.
Sada smo odlučili da dopunimo perspektivu i da iz naučnog ugla sagledamo šta nam se to dešavalo od poslednjeg preseka do danas. A sa izuzetkom 2023, dešavala su nam se sušna leta – jedno za drugim, otkriva naša ažurirana mapa.
Nova slika ukazuje na to da se obrazac povećane učestalosti suša, identifikovan u radu, nastavio i nakon 2022. godine.
Drugim rečima, u svetlu klimatskih promena, trend jakih suša se nastavlja: sva tri protekla leta – 2024, 2025. i ove, 2026. godine – bila su ekstremno sušna na gotovo celoj teritoriji zemlje.
Kako smo došli do ovih rezultata?
Za izradu naše dopunjene mape, baš kao i u samom istraživanju, koristili smo indeks pod nazivom SPEI (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), u prevodu standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije.
Jednostavno rečeno, u pitanju je vrlo koristan alat koji nam omogućava da posmatramo suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou – ali mi smo ga, naravno, lokalizovali na Srbiju.
Fokusirali smo se na period mart-avgust, koji obuhvata ključne faze razvoja različitih poljoprivrednih kultura, pri čemu letnje suše kulminiraju tokom leta, a takvi uslovi u julu i avgustu mogu biti posebno štetni za kasne useve kao što je kukuruz.
Dobijene vrednosti indeksa SPEI su, po standardnoj klasifikaciji, zatim podeljene u sedam kategorija – ekstremna suša, jaka suša, umerena suša, normalni uslovi, umereno vlažno, veoma vlažno i ekstremno vlažno. Same kategorije prati i odgovarajući spektar boja, te tako bordo nijansa znači ekstremnu sušu, a najtamnija plava da je vreme bilo ekstremno vlažno.
Međutim, od 2021. naovamo, ove najtamnije plave gotovo da nema ni u jednom jedinom kraju zemlje. Umesto toga, dominira crvena.
Za sve češće suše u Srbiji, odgovorne su klimatske promene
Hajde sada da se nakratko vratimo nešto dalje u prošlost – koja nije bila toliko alarmistički obojena.
Iako crvena očigledno ne preovladava u 20. veku, niz otvaramo upravo tom bojom – početkom pedesetih, gotovo pola Evrope pogodio je veoma sušni period što se odrazilo i na našu zemlju.
Međutim, van ova dva ekstrema sa vrha vizuala, do devedesetih se izdvajaju samo još dva ekstremna događaja – 1963. i 1983. Ali čak i tokom te dve godine, ekstremna suša je bila prilično geografski ograničena na delove Vojvodine.
Situacija se pogoršava od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka.
Sve učestalije, crvene i bordo nijanse farbaju skoro čitavu zemlju – jake i ekstremne suše obeležile su 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022… Nakon naše nove analize, tom rastućem nizu možemo i zvanično dodati i 2024, 2025. i 2026. godinu.
U našem istraživanju, takođe smo uočili da meseci jul i avgust pokazuju konzistentno kretanje ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama.
Protekli mesec je samo još jedna u nizu potvrda – mada je među najsušnijim odneo „samo” srebrnu medalju, među najtoplijim u Srbiji okitio se zlatom kao rekordno topao.
Krivac je odavno poznat javnosti, a još jednom potvrđen našim naučnim radom. Ove promene povezuju se sa dugoročnim zagrevanjem.
Za Srbiju je posebno važno to što je prosečna godišnja količina padavina, ako je gledamo samostalno, slab signal promene. Na godišnjem nivou, ona ostaje tu negde, ali njena raspodela se menja – dolazi do toga da se za kratko vreme izruči mnogo kiše koja onda prekida dugotrajne i teške periode suše.
S obzirom na to da je naša klima već duboko izmenjena, uz između ostalog udvostručen broj letnjih suša, veoma je bitno da se prilagodimo na to. To se posebno odnosi na sektore poljoprivrede i energetike čiju je ranjivost ovog leta još jednom razotkrio niski vodostaj Dunava. Pored toga, adaptacija je neophodna i kada govorimo o vodosnabdevanju, smanjenju rizika od šumskih požara, očuvanje biodiverziteta, stočarstvu, rečnom saobraćaju, smanjenju rizika od degradacije zemljišta, kao i u pojedinim industrijskim granama.
Naposletku, kako se problem ne bi dodatno produbio, ključno je da čovečanstvo hitno i ambiciozno smanji emisije štetnih gasova. U suprotnom, ovaj avgust veoma brzo mogao bi da bude izguran sa „pobedničkog postolja”, a da na njegovo mesto dođu neki novi šampioni – još sušniji i još topliji.
Dakle, ne bi trebalo samo da se privikavamo na ove „nove normale”, nego da istovremeno sprečavamo da one zastare, kada već nismo postepeno krenuli u napuštanje fosilnih goriva decenijama ranije kada su naučnici izneli prva upozorenja o budućosti kakva nas čeka na toplijoj planeti.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta EXTREMES koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.
