Ukoliko se do kraja veka planeta zagreje za još jedan stepen, ljudi rođeni 1990. godine u Srbiji suočiće se sa oko 100 dodatnih dana ekstremne opasnosti od požara. Za njihovu decu, koja će pod uticajima izmenjene klime živeti duže, situacija je dramatično gora.
Bebe rođene 2025. u našoj zemlji doživeće čak 466 dodatnih dana ekstremne opasnosti od vatrenih stihija uz jedan stepen porasta globalne temperature. To znači da je osetljivost mlađe generacije na porast temperature čak 4,66 puta veća nego kod njihovih roditelja, što u praksi donosi godinu dana više pod pretnjom od požara tokom njihovog života.
Ovo pokazuju rezultati nove studije sa Univerziteta Vrije u Briselu koja je merila rizike u ukupno 37 zemalja Evrope za svaki stepen globalnog zagrevanja.
Kako su dobijeni ovi podaci?
Za različite generacije, autori su proračunavali izloženost „požarnom vremenu” tokom čitavog životnog veka. Ovaj pojam označava kombinaciju vrelih, sušnih i vetrovitih uslova u kojima je izbijanje požara znatno verovatnije, vatra se širi brže, a gašenje je otežano.
Drugim rečima, povećanje broja dana sa požarnim vremenom ne znači da će tokom svakog od njih nužno izbiti požar, već da u sve toplijem svetu opasnost i pritisak na životnu sredinu drastično rastu.
U gorenavedenim podacima, kritični prag je lokalizovan na Srbiju: dani sa pretnjom od požara spadaju u 5% najtoplijih i najsuvljih dana u istoriji merenja kod nas.
Ali kako su naučnici uopšte predvideli kako bi mogla da izgleda budućnost beba rođenih prošle godine, i to za jednu tako konkretnu stvar kao što je rizik od požara?
Model uzima istorijsku klimu do 2025. godine, koja je za oko 1,3 °C toplija nego u predindustrijsko doba. Zatim se simuliraju životi današnje dece iz različitih zemalja Evrope pri različitim scenarijama budućeg globalnog zagrevanja. Izloženost se računa tako što se sabere broj rizičnih dana za svaku godinu života pojedinca, od trenutka rođenja pa sve do očekivane starosti.
Prema aktuelnim procenama, uz politike napuštanja fosilnih goriva koje su trenutno na snazi planeta će se zagrejati za oko 2,6 stepeni u odnosu na predindustrijske nivoe, a čak i najambicioznija projekcija Ujedinjenih nacija, koja podrazumeva implementaciju svih klimatskih politika, svejedno predviđa porast temperature od 1,8 °C do 2100. godine.
Kada se ovi scenariji primene na očekivani životni vek, brojke postaju zastrašujuće konkretne. Iako variraju između različitih regiona i zemalja Evrope, verovatno najsumorniji bilansi vide se na samom jugu kontinenta.
Kako se navodi u istraživanju, ako svet ostane na kursu zagrevanja od 2,6 stepeni, stanovnici južne Evrope rođeni danas provodiće između 1,6 i čak 9,5 godina svog života pod direktnom pretnjom od ekstremnih požara. To znači da bi pojedina deca u najranjivijim regijama Mediterana mogla da prožive i do 11 odsto čitavog svog života u uslovima visoke požarne opasnosti.
Čak i u scenariju u kom se zagrevanje obuzda na 1,5 stepeni, izloženost generacije 2025. u južnoj Evropi i dalje ostaje visoka i kreće se od dve do preko sedam godina života u rizičnim uslovima.
S druge strane, za njihove bake i deke, rezultati su znatno usaglašeniji među različitim delovima kontinenta, uz osetno niže rizike s obzirom da su decenije proživeli u znatno prijatnijoj i manje ekstremnoj klimi: bez obzira na stepen zagrevanja, ljudi rođeni sredinom prošlog veka osetiće ekstremnu opasnost od požara u trajanju od 0,5 do 4,3 godine tokom svog životnog veka.
Pored geografske rasprostranjenosti, Srbija naspram južne Evrope, važno je naglasiti da se podaci sa početka teksta razlikuju i u metodologiji. Dok brojke za našu zemlju govore o dodatnim danima sa rizikom, naučnici su takođe u obzir uzeli i krajnji zbir, odnosno ukupan broj godina koje će jedna osoba nakupiti tokom čitavog svog života u konkretnim scenarijima poput dva pomenuta, 1,5 i 2,6 stepeni.
Iako autori u samom radu ne navode pojedinačan zbir godina za svaku zemlju pojedinačno, regionalni podaci pokazuju da će u centralnoj i južnoj Evropi – regijama kojima pripada i Srbija – deca rođena 2025. godine pod scenarijom od 2,6 stepeni provesti između 3 i čak 9 godina svog života u uslovima ekstremnog požarnog rizika.
S obzirom na to da Srbija po stopi porasta rizika spada u sam vrh kontinenta, naša deca nalaziće se u samom vrhu ove zabrinjavajuće statistike.
U neslavnom vrhu Evrope: Šta nam još govore podaci o riziku od požara u Srbiji?
Kada je reč o razlici broja dodatnih dana sa rizikom od požara između generacija rođenih 1990. i 2025. godine, Srbija je nažalost među zemljama koje prednjače u Evropi.
Pogledajmo najpre apsolutni rast – razliku u broju rizičnih dana za roditelje i decu.
Prema tabeli iz studije, ispred nas su samo dve zemlje, i to iz komšiluka. U pitanju su Severna Makedonija gde generacijski skok iznosi čak 402 dana, sa 133 na 535, i Bugarska u kojoj se beleži povećanje od 397 dana, sa 117 na 514.
Dakle, uz porast od 366 dana, naša zemlja ponela je neslavnu bronzu. U stopu nas prate takođe komšijske zemlje, Crna Gora (361), Rumunija (359) i Albanija (358).
Ma koliko ove brojke delovale apstraktno, to je promena koju će današnje generacije osetiti na svojoj koži: u širem regionu Balkana, opasnost od požara trajaće i preko godinu dana duže u odnosu na rizike koje će doživeti njihove mame i tate.
Uprkos tome što u pogledu relativnog porasta osetljivosti ne odnosimo „medalju”, ni ova statistika ne ide na našu ruku.
Prva dva mesta pripala su Estoniji i Letoniji, baltičkim zemljama u čijoj su klimi požari bili retkost i uglavnom male površine stradaju u vatrenim stihijama. Zbog toga se generacija 1990, za svaki dodatni stepen zagrevanja, suočava sa niskim brojem dodatnih dana požarnog rizika, svega 23 u Estoniji i 29 u Letoniji.
Međutim, sa klimatskim promenama osetljivost mlađih generacija drastično raste: pri zagrevanju od jednog stepena, za bebe rođene 2025. godine, broj dodatnih rizičnih dana po stepenu zagrevanja veći je čak 7,7 puta u Estoniji (skok na 177 dana) i 6,6 puta u Letoniji (skok na 191 dan) u odnosu na generaciju rođenu 1990.
Sledi Rumunija gde je osetljivost mlađe generacije pet puta veća (sa 90 na 449 dana) i Hrvatska sa povećanjem od 4,8 puta (sa 85 na 410 dana), dok je Srbija na petom mestu od 37 evropskih zemalja sa generacijskim skokom od 4,66 puta.
I po ukupnom broju dodatnih rizičnih dana za ekstremne požare za generaciju 2025, u samom smo vrhu Evrope – nalazimo se na šestom mestu, iza Severne Makedonije (535), Bugarske (514), Crne Gore (479), Albanije (477) i Grčke (473).
Odavno se zna da klimatske promene povećavaju šanse za pojavu požara širom sveta. To nosi ogromne izazove za vatrogasne službe sa kakvim su se domaći vatrogasci ovog leta borili u Deliblatskoj peščari.
Ali ova studija prvi put dublje ukazuje na problem međugeneracijskog jaza i nepravde. Bilo da posmatramo podatke za Srbiju ili Evropu, oni šalju istu poruku: iako su najmanje doprineli globalnom zagrevanju, mlađi naraštaji ulaze u klimatsku realnost u kojoj ekstremna opasnost od požara vreba znatno češće nego što je to bio slučaj sa njihovim precima.
Ipak, autori studije naglašavaju da ova pesimistična prognoza nije uklesana u kamenu.
„Ohrabrujući deo naših nalaza jeste to što ova budućnost još uvek nije definitivno zapisana”, poručuje Vim Tjeri, autor studije i profesor na Univerzitetu Vrije u Briselu. „Ambiciozno smanjenje emisija gasova staklene bašte već danas može značajno smanjiti rizik od požara i zaštititi našu decu od najgoreg scenarija. Uz pad cena solarne energije i energije vetra, brzo napuštanje fosilnih goriva apsolutno je izvodljivo.”
„Svaki delić stepena zagrevanja koji uspešno izbegnemo direktno se prevodi u manje požarnog vremena tokom života jednog deteta”, dodaje Tjeri. „To im daje šansu za ispunjeniji i zdraviji život, za obrazovanje; to je manje surovo prekinutih života, manje domova i snova izgorelih u plamenu i manje ljudi traumatizovanih povredama i tugom. Smanjenje emisija u skladu sa Pariskim sporazumom – uz ulaganje u prevenciju požara, spremnost službi i otpornije predele – ključno je da zaštitimo mlade u Evropi od budućnosti ispunjene nemilosrdnim i potencijalno smrtonosnim požarnim sezonama.”
