„Zaštitili su pogrešnu baru”: Istražili smo šta se tačno desilo tokom krčenja važnih prirodnih staništa za izgradnju solarne elektrane Brebex

Foto: dr Maja Ajduković / Privatna arhiva

Koliko o jednom društvu, i o stanju u kojem se ono nalazi, može da ispriča jedna rečenica od ukupno četiri reči?

„Zaštitili su pogrešnu baru.”

To je objašnjenje koje je ponudila dr Maja Ajduković sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS), Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju – a koje se tiče aktuelne kontroverze koja se stvorila oko planirane solarne elektrane Brebex, malene Duboke bare oko koje se pomenuta solarna elektrana gradi, i Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, vodozemca kojem je pomenuta bara do sada bila siguran i komforan dom.

Ali da se vratimo na početak.

Tokom prethodne zime, kompanija Brebex raskrčila je oko 240 hektara zemljišta, uglavnom niskog rastinja, u okolini sela Brebevnica kraj Dimitrovgrada, blizu granice sa Bugarskom. Kompanija na ovom mestu planira da izgradi solarnu elektranu Brebex, kapaciteta 300 megavata.

Krajem maja ove godine, organizacije Polekol i Jerma poslale su u javnost saopštenje u kojem su navele da je kompanija Brebex, tokom krčenja, narušila stanište i ugrozila opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.

Ove organizacije su posebno izdvojile odgovornost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji je, kako su navele, ovom prilikom napravio previd time što iz projekta nije izuzeo Duboku baru, retko i važno stanište ove strogo zaštićene vrste.

Dok su se u javnosti delile slike raskrčenog rastinja oko Duboke bare, svoje odgovore ponudile su i kompanija Brebex i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Šta se zapravo dogodilo sa zaštitom Duboke bare?

U izjavi datoj portalu „Južne vesti”, iz kompanije Brebex su naveli da „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka na lokaciji projekta jeste izuzeto iz projekta i da je mrmoljak time zaštićen, nakon urađene detaljne, stručne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se može naći na njihovom sajtu.

Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je sopstveno saopštenje sa sasvim drugačijom porukom – saopštavajući da je dato „pozitivno mišljenje za translokaciju”, tj. preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane Brebex.

O čemu se ovde radi? Za početak, ne mogu oba biti tačna – da li je stanište narušeno, pa se preporučuje premeštanje ugroženih jedinki, ili je prepoznato i izuzeto iz projekta izgradnje elektrane?

Tu se vraćamo na one četiri ključne reči.

„Zaštitili su pogrešnu baru”, objašnja dr Maja Ajduković, koja se već godinama bavi proučavanjem velikih mrmoljaka iz Duboke bare.

„Druga bara, koja se u dokumentaciji naziva i Lipinsko jezero, nije nikakvo jezero već pojilište za stoku i tršćak koji brzo presuši. Ona je ta koja je izuzeta iz projekta”, dodaje dr Ajduković.

Sa druge strane, obližnja Duboka bara, koja je veće od samo dva staništa Burešovog dugonogog velikog mrmoljka u Srbiji, uopšte se i ne spominje u studiji uticaja koju je objavila kompanija Brebex. 

Duboka bara danas jeste tehnički okružena žutom trakom, ali je celokupna okolna vegetacija uklonjena, što po rečima dr Ajduković direktno ugrožava opstanak ne samo mrmoljka, već i drugih vodozemaca i vrsta koje žive u ovoj bari. 

„Kopneni deo ovog staništa sa vegetacijom u radijusu od najmanje 500 metara oko bare je izuzetno značajan za opstanak vodozemaca, pošto tu provode svoj terestrični deo života i hibernaciju”, ističe dr Ajduković. „Trenutno se solarni paneli planiraju do same ivice Duboke bare.”

Iz Polekola poručuju: za previd je pre svega kriv Zavod za zaštitu prirode

Osnovni problem je time objašnjen, koliko god to objašnjenje zvučalo porazno: stanište koje je trebalo da bude izuzeto iz projekta je Duboka bara, a ne Lipinsko jezero. Ali čija je to bila greška?

„Propust je napravio Zavod za zaštitu prirode prilikom izdavanja uslova zaštite”, objašnjava Strahinja Macić, pravnik iz Polekola. „Zavod je morao znati za ovo stanište i izuzeti ga iz obuhvata plana, kako je pravilno učinio sa tri staništa strogo zaštićenih orhideja.”

Kako objašnjava Macić, ispred organizacija koje su u međuvremenu pokrenule i postupak za izmenu Plana detaljne regulacije za izgradnju elektrane Brebex, to nije učinio ni naknadno, kada mu je dostavljen Plan detaljne regulacije radi izdavanja Mišljenja o ostvarenosti uslova.

„Objektivna odgovornost je i na investitoru”, dodaje Macić, „koji je preduzetim aktivnostima prekrišio zabranu uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa.”

Organizacije Polekol i Jerma su se u međuvremenu obratile kako Zavodu, tako i Ministarstvu zaštite životne sredine, i Inspekciji za zaštitu životne sredine.

Međutim, u svom saopštenju, istom onom u kojem je izneto i pozitivno mišljenje za premeštanje populacija mrmoljaka, Zavod za zaštitu prirode je oštro demantovao navode o svom „previdu” u ovom slučaju. Evo kako oni opisuju situaciju:

„Zavod za zaštitu prirode Srbije u trenutku izdavanja navedenih rešenja nije imao saznanja da je predmetna populacija strogo zaštićene divlje vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara… od posebnog konverzacionog značaja i generalno velikog značaja za biodiverzitet Republike Srbije jer se u zahtevima i izveštajima institucije, koja se bavi istraživanjem ove populacije, nigde to ne navodi (naglasak autora).”

Međutim, kako navodi dr Maja Ajduković, istraživači sa IBISS-a od 2021. godine sprovode istraživanja na ovom lokalitetu – na osnovu ovih istraživanja objavljen je čitav niz naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima. U jednom od njih, praćen je razvoj preko 600 jedinki mrmoljaka na ovom lokalitetu.

Zašto je to važno? Zato što je za ta naučna istraživanja dobijena posebna dozvola koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine – u radovima uredno piše i njen broj, 353-01-1506/2022-04. Istovremeno, o sprovedenim ispitivanjima su, po ustaljenom postupku, godinama slati izveštaji Zavodu za zaštitu prirode, kaže naša sagovornica.

„Područje je bilo predloženo za zaštitu preko Natura 2000 i preko Emerald mreže”, kaže dr Ajduković. „Ti predlozi se takođe šalju Zavodu za zaštitu prirode.”

Kako onda Zavod za zaštitu prirode „nije imao saznanja”? 

Kako bi trebalo da razumemo čitav ovaj slučaj?

Ako bismo bili izrazito velikodušni, mogli bismo ovu situaciju da posmatramo kao posledicu nesporazuma. 

Jer da se razumemo, naravno da se niko nije nameračio na malene mrmoljke, niti je okolina Duboke bare morala da bude rakrčena i lokalna staništa narušena.

Duboka bara je zapravo jedan vrlo mali lokalitet, koji sam po sebi u ovom trenutku nije posebno zaštićen zakonom, i čije ime ni istraživačima godinama nije bilo poznato (u radovima se navodi samo kao stanište u blizini sela Brebevnice). 

Što se tiče Zavoda, on jeste poslao relevantno rešenje investitoru. Investitor jeste po rešenju naručio studiju uticaja, koja jeste urađena – sa nizom preporuka i mera zaštite lokalnih vrsta, od orhideja do različitih vrsta ptica – koje investitor u svom krčenju po svemu sudeći jeste pratio. 

Štaviše, i samo krčenje je bilo sprovedeno tokom zime, i to po preporuci iz studije, kako bi se rastinje uklonilo van sezone gnežđenja lokalnih ptica. I jedna lokalna bara jeste bila izuzeta iz projekta…

Samo je ta bara bila pogrešna. I sada je zbog toga stanište jedne strogo zaštićene vrste, i mesto višegodišnjih naučnih istraživanja, narušeno.

Ali čak i prema ovom velikodušnom čitanju, ovo nije prvi put da projekat izgradnje obnovljivih izvora energije u Srbiji nailazi na ovakve kontroverze. U pitanju je sada već obrazac nemara koji narušava poverenje javnosti u izrazito važan proces razvoja obnovljivih izvora energije.

Jedini način na koji bi to poverenje moglo delom da se obnovi je pre svega – prihvatanjem odgovornosti svih relevantnih aktera. Pomogla bi i izmena projekta, kako bi se omogućilo ovom staništu da se vremenom obnovi.

„Neophodno je preduzimanje mera i aktivnosti za obnovu staništa, u skladu sa stručnim preporukama”, dodaje Strahinja Macić iz Polekola, „bilo dobrovoljno od strane investitora, bilo po nalogu Inspekcije za zaštitu životne sredine.”

Kakva će biti sudbina mrmoljaka iz Duboke bare, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: premeštanje sa kojim se složio Zavod za zaštitu prirode je daleko od idealnog rešenja.

„Translokacija je najgora opcija za same životinje”, objašnjava dr Maja Ajduković, „pošto je kod njih izraženo tzv. zavičajno ponašanje – vraćaju se uvek u istu baru u kojoj su rođeni radi parenja.” 

„Ali to je jedino rešenje, ako ne budu vratili stanište u barem delimično pređašnje stanje.”

—

U izradi članka kontaktirani su i kompanija Brebex d.o.o. kao i Insitu, koja je radila studiju uticaja. U vreme objavljivanja članka, nismo dobili odgovore.