Toplotni talas koji je zahvatio centralnu i jugoistočnu Evropu obara temperaturne rekorde koji su decenijama delovali nedostižno.
U Slovačkoj je rekord za najvišu ikada izmerenu temperaturu od početka leta oboren čak četiri puta: dva puta krajem juna i još dva puta u prvoj nedelji avgusta, kada je prema preliminarnim merenjima dostignuto 42 °C.
Apsolutni rekord pao je i u Austriji, takođe dva dana zaredom, dok su u Češkoj i Sloveniji zabeležene i najtoplije noći u istoriji merenja.
Ovo je četvrti snažan toplotni talas koji pogađa Evropu u poslednja tri meseca.
Nakon zapadne Evrope, na udaru su pre svega centralna i istočna Evropa. Vrućine u Slovačkoj, Češkoj, Austriji i Poljskoj ugrožavaju zdravlje stanovništva i otežavaju snabdevanje strujom i vodom.
U Slovačkoj je 5. avgusta u mestu Kamenica nad Hronom izmereno 41,4°C, da bi već sutradan u Dolnim Plahtincama živa dostigla 42 stepena.
Koliko je situacija ekstremna možda najbolje opisuje činjenica da je rekord od 40,3°C iz 2007. stajao netaknut skoro dve decenije, a onda je ovog leta pao četiri puta za pet nedelja.
Sličan scenario odigrao se i u Austriji. Rekord star 13 godina prvo je 4. avgusta oboren u Beču sa 41°C, da bi ga već sutradan preuzeo Bad Dojč-Altenburg sa 41,2°C.
Dnevne temperature ipak nisu jedini problem.
U Češkoj se živa tokom najtoplije noći u istoriji merenja nije spuštala ispod 27,9 stepeni, a slično je bilo i u Sloveniji gde je prema podacima slovenačkog zavoda najniža temperatura u Vedrenju iznosila čak 28,7 stepeni. Upravo tropske noći, tokom kojih organizam nema priliku da se oporavi od dnevne vrućine, predstavljaju najveći rizik za zdravlje, a praške bolnice već beleže do 15% više pacijenata.
Ekstremne vrućine udaraju i na energetiku: Poljska je zbog kritično niskog vodostaja Visle, koji je ograničio snabdevanje rashladnom vodom, morala da obustavi rad dve termoelektrane na ugalj.
Naučnici upozoravaju da klimatske promene dovode do sve učestalijih i snažnijih toplotnih talasa, a Evropa se, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus, zagreva duplo brže od svetskog proseka.
Međutim, obrazac koji se ovog leta ponavlja od Lisabona do Košica možda je i važniji od pojedinačnih brojki: rekordi više ne padaju za desetinu stepena jednom u nekoliko decenija, već serijski, uz margine od po ceo stepen, a ono što su nekada bili ekstremi sada postaju redovna pojava.
