Foto-ilustracija: Pexels
Fabrika BAT (British American Tobacco) u Vranju pustila je nedavno u rad solarnu elektranu ukupne snage oko jednog megavata. Postrojenje je postavljeno na krovnoj površini od preko 4,5 hiljada kvadratnih metara i čini ga čak 1.806 solarnih panela.
Otvaranjem elektrane, fabrika BAT stekla je status kupca-proizvođača, odnosno prozjumera. Procenjuje se da će sada oko 30% godišnje potrošnje struje podmiriti iz sopstvene proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Višak proizvedene električne energije, kako se navodi, biće preusmeren u nacionalnu mrežu.
Direktor fabrike BAT u Vranju, Katalin Dragut, istakao je da se ovim otvara novo poglavlje u transformacije fabrike BAT u Vranju u održiviji proizvodni pogon.
„Ulaganjem u obnovljive izvore energije, proizvedene direktno na lokaciji, opredeljenje za održivost pretvaramo u konkretne aktivnosti, istovremeno jačajući dugoročnu konkurentnost naše fabrike”, rekao je Dragut, a piše u saopštenju kompanije.
Koje su se firme u Srbiji takođe okrenule proizvodnji struje iz sunca?
Elektrodistribucija Srbije vodi tri registra prozjumera. U prvom i najbrojnijem izlistana su domaćinstva koja su izgradila solarnu elektranu. U drugom sa svega sedam unosa izlistane su stambene zajednice, a u trećem nalaze se svi ostali, tačnije „kupci-proizvođači koji nisu domaćinstva ili stambene zajednice”.
Fabrika BAT deo je ovog trećeg skupa koji je krajem jula ove godine premašio brojku od dve hiljade. Prema poslednjem preseku od 15. septembra, u Srbiji ima ukupno 2.088 ostalih kupaca-proizvođača.
Kada je reč o fabrikama, jednu od trenutno najvećih solarnih elektrana – snage pet megavata – od jula prošle, 2025. godine ima Henkel na svom pogonu u Kruševcu.
U junu ove godine, solaru se okrenula i fabrika mesa Neoplanta u Novom Sadu, a snaga njihovog postrojenja iznosi 1,7 megavata. Sa 1,6 megavata, u stopu ih prati fabrika poljoprivrednih mašina Agromehanika u Boljevcu koja je u statusu kupca-proizvođača već godinu dana.
Među industrijskim gigantima koji su se priključili procesu energetske tranzicije su i prehrambene kompanije Jaffa u Crvenki i Chips Way iz Čačka. Tu je i popularni proizvođač posuđa Metalac iz Gornjeg Milanovca koji na svojim različitim objektima ima preko dva megavata solara.
Iako su u registru ostalih kupaca-proizvođača pretežno pravna lica, njihovo društvo je vrlo šaroliko: pored kompanija, tu su i poljoprivredna gazdinstva, škole i vrtići, prodavnice, zanatske radnje, pa čak i benzinske pumpe, manastiri i Narodna biblioteka.
Iako privreda i javni sektor prednjače po ukupnoj snazi, sa preko 105 megavata solara, ubedljivo najbrojniji prozjumeri u Srbiji su i dalje obični građani.
Od 2022. godine, kada smo nakon izmena zakona dobili prve kupce-proizvođače, skoro 6.500 domaćinstava izgradilo je solarne elektrane čija ukupna snaga iznosi oko 56 megavata.
Ipak, treba imati u vidu da poslednjih godina krovni solar širom Evrope beleži znatno veći, pa čak i astronomski rast – kakav našu zemlju, nažalost i na našu štetu, zaobilazi.
Krivac su pre svega nedovoljno ambiciozne politike i nedostatak podrške države. Iako bi ugradnja solarne elektrane bila isplativa za veliki broj domaćinstava, za mnoge je početna cena prevelika, a Srbija nema velike programe podsticaja kakve je, primera radi, pokrenula Crna Gora.
Istovremeno, nedovoljno se radi na promociji, na pojednostavljivanju procedure, na obrazovanju neophodnih kadrova…
Uprkos tome, dobra vest je da solar dolazi u sve više domova u Srbiji, i mada je naš solarni potencijal za sada neiskorišćen, to pokazuje da je interesovanje veliko. Potrebno je samo unaprediti politike i omogućiti da se to interesovanje ostvari.
