Foto: European Union, Copernicus Marine Service Data
- Ovogodišnji El Ninjo je najjači u novijoj istoriji, pokazuju merenja okeanskih voda u Pacifiku
- Jaki El Ninjo fenomeni utiču na Zemljinu atmosferu, menjaju snagu i smer vetrova i morskih struja – i dovode do čitavog niza posledica, od pojačanih rizika od ekstremnih požara u Australiji, suša i visokih temperatura u Aziji i Africi, do ekstremnih padavina i poplava u Južnoj Americi
- To su najčešće posledice jakih El Ninja – ali ovaj El Ninjo nije tipično jak. Zapravo, temperature Pacifika nikada nisu bile ovako visoke, ovako rano, a prognoze kažu da bi zagrevanje moglo da dostigne i do sada nezabeleženih +4 °C
- Evropski Joint Research Centre i Svetska zdravstvena organizacija prognoziraju da bi, sa tako jakim El Ninjom, i Evropa mogla da oseti neposredne posledice u vidu povišenih temperatura i suše
- Ali iako je teško predvideti posledice El Ninja na udaljenu Evropu, činjenica je da ćemo svakako osećati posredne posledice ovako jakog fenomena, uključujući pre svega povišene cene namirnica usled ekstremnih uslova širom sveta
Ovogodišnji El Ninjo biće, po svemu sudeći, jedan od najjačih u zabeleženoj istoriji.
Naime, temperature okeanske vode, koje se mere u centralno-ekvatorijalnom delu Pacifika, već par meseci su najviše u istoriji merenja za ovo doba godine.
Poslednje nedeljno merenje, koje je početkom septembra izvršla američka NOAA, pokazalo je odstupanje od +2,9 °C u odnosu na normalnu temperaturu tamošnje okeanske vode.
Ta temperatura nikada nije bila tako visoka, tako rano u toku godine.
Svetska meteorološka organizacija i Ujedinjene nacije izdali su upozorenja da bi ovo mogao biti najjači zabeleženi El Ninjo u modernoj istoriji merenja, a neki naučnici napominju da bi ovo mogao biti i najjači El Ninjo u poslednjih hiljadu godina, što se procenjuje na osnovu paleoklimatskih rekonstrukcija.
Šta to tačno znači – kako za globalne prilike, tako i za nas u Srbiji?
El Ninjo često prethodi globalno najtoplijim godinama, kao što je bila 2024.
El Ninjo je naziv za topli, a La Ninja je hladni period u prirodnoj oscilaciji temperatura vode u ekvatorijalnom Pacifiku. Ove dve faze menjaju se na svakih tri do sedam godina, i mogu biti različitih intenziteta – sa razlikama od ±0,5 °C do preko ±2 °C u odnosu na normalu.
Tokom intenzivnih El Ninjo događaja, znatno više toplote se oslobađa iz okeana u atmosferu, što dovodi do povećanja prosečne globalne temperature, posebno u kalendarskoj godini koja sledi nakon vrhunca El Ninja.
Samim tim, jaki El Ninjo iz 2023. je jedan od razloga zašto je 2024. godine oboreno mnogo temperaturnih rekorda, i zašto je to bila najtoplija zabeležena godina na planeti od kada postoje zvanična meteorološka merenja. La Ninja ima suprotan efekat, gde tokom jakih epizoda dolazi do vidnog (privremenog) smanjenja globalne prosečne temperature.
Uticaj El Ninja i La Ninje je očigledan: jaki El Ninjo fenomen tipično dovodi do „lokalnog maksimuma”, odnosno privremenog skoka u prosečnoj globalnoj temperaturi. Nekoliko najtoplijih godina u istoriji merenja bile su one odmah posle vrhunca jakog El Ninja, kao što su 1998, 2016. i 2024.
Međutim, obratite pažnju na činjenicu da su skorašnje La Ninja godine, kao što su 2008. ili 2011, bile redom znatno toplije od nekadašnjih El Ninja godina, uključujući i 1983, koja je bila zagrejana najjačim dosadašnjim zabeleženim El Ninjom. To ukazuje na dominantan uticaj zagrevanja usled emisije gasova staklene bašte.
Zašto je ovogodišnji El Ninjo dobio epitet „Godzila”?
Evropski centar za srednjeročnu prognozu vremena (ECMWF) nudi opseg sezonskih prognoza, po kojima će se, i u najkonzervativnijoj proceni, okeanske vode Pacifika u narednim mesecima zagrejati za više od 3 °C. Krajem 2026. godine, na vrhuncu ovogodišnjeg El Ninja, to odstupanje bi moglo da dostigne i +4 stepena Celzijusa.
Zato se ove godine traži terminologija koja je jača od samo „super”, pa se između ostalog priča i o „Godzila El Ninju”. Posmatramo podatke koji nikada do sada nisu bili zabeleženi.
Aktuelne procene pokazuju da će, zbog ovako jakog i ranog El Ninja, već ova godina biti verovatno najtoplija ikada – sa trenutnom verovatnoćom od 86%.
Međutim, s obzirom na to da će se jači efekat El Ninja najverovatnije videti sledeće godine, ako 2026. bude najtoplija ikada, ona bi mogla vrlo kratko da ostane na prvom mestu. U kombinaciji sa trajnim zagrevanjem usled emisija gasova staklene bašte, El Ninjo će veoma verovatno doprineti da 2027. godina na globalnom nivou bude najtoplija u istoriji merenja.
Ali El Ninjo ne uzrokuje samo ovakve opšte, globalne posledice, već i vrlo konkretne, lokalne ekstremne prilike.
dr Milica Tošić, Fizički fakultet u Beogradu
Neposredni uticaj El Ninja: Suše, poplave, zdravstveni rizici
Posledice El Ninjo oscilacije osećaju se širom sveta, a najpre u regijama oko Pacifika.
Tokom El Ninjo, odnosno tople faze, vetrovi pasati slabe, ili čak menjaju smer, što uzrokuje jake padavine i potencijalne poplave u Južnoj Americi, dok istovremeno uzrokuje suše na drugoj strani Pacifika, u Australiji i Indoneziji.
Ovako velike atmosferske promene dovode i do promena dalje od Pacifika: El Ninjo tipično prati nedostatak padavina i na jugu Afrike i u Indiji, a neke od rekordnih suša u ovim područjima zabeležene su u godinama nakon jakih El Ninja.
A udaljena Evropa? Tu je odgovor malo teži. El Ninjo, a posebno onaj koji je ovako intenzivan, utiče na čitavu planetu, pa naravno da utiče i na vreme u Evropi – ali je teško predvideti tačno na koji način.
Kako je početkom leta najavio evropski Joint Research Centre, ovogodišnji El Ninjo je „bez presedana” i ukoliko se nastavi ovim tokom, predviđa se da će izazvati porast temperature i širom Evrope, a posebno tokom jeseni 2026. i proleća 2027. godine.
dr Milica Tošić, Fizički fakultet u Beogradu
U međuvremenu, podstaknuta intenzitetom ovog fenomena, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 5. septembra objavila globalnu analizu zdravstvenih rizika koji su povećani usled El Ninja.
Mada u analizi naglašavaju da su prognoze za Evropu po prirodi stvari manje precizne u odnosu na zemlje u tropima, SZO naglašava da, usled El Ninja, područja Mediterana i Balkana imaju povećane rizike od suše i šumskih požara, uz povišene temperature. Srbija je uključena u listu zemalja u kojima je rizik „visok ili veoma visok”.
Drugim rečima, teško je dati preciznu prognozu, ali ove godine naše šume, reke i usevi već su osetili posledice visokih temperatura, nedostatka padavina, pa i izostanka zimskog snega; El Ninjo bi mogao da doprinese da se ovakvi uslovi produže i na narednu godinu.
Međutim, nećemo osećati samo ovako direktne efekte El Ninja. U globalno integrisanoj ekonomiji, osetićemo i različite posredne posledice, kao što je porast cena hrane.
Posredni uticaj El Ninja: Poskupljenja i ekonomski gubici – čak i u Srbiji
Pre dve godine, jak El Ninjo prethodio je globalnom šoku na tržištima kafe i kakaa, koji su posledično doveli i do porasta cena kafe i čokolade u Srbiji.
Kako piše Reuters, El Ninjo epizode neposredno i negativno utiču na proizvodnju kafe, kakaa i šećera u tropskom pojasu od Brazila do Vijetnama. Posebno je ugrožena popularna robusta, koja se najviše uzgaja u Vijetnamu i Indoneziji, gde je vreme berbe tokom naše kalendarske zime.
Ukoliko berba bude ozbiljnije pogođena u narednim mesecima, biće potrebno da prođu meseci pre nego što efekat osete prvo svetska, pa kasnije i domaće tržište – prošli put, najveći cenovni skokovi u Srbiji dogodili su se otprilike godinu dana nakon vrhunca El Ninja, tj. tokom zime 2024/25. godine.
Uopšteno, savremena istraživanja procenjuju ogromne negativne efekte jakih El Ninja na svetska tržišta: dva ranija veoma jaka El Ninja, 1982. i 1997. godine, uzrokovali su štetu koja se procenjuje na 4,1 odnosno 5,7 hiljada milijardi dolara ukupnih globalnih gubitaka u prihodima. Koji usevi će ovaj put biti najviše pogođeni, i koje zemlje će plaćati najveću cenu, ostaje da se vidi.
„Usled preklapajućih obrazaca (uticaja), nemoguće je prevesti snagu El Ninja u precizna predviđanja za bilo koju pojedinačnu zemlju”, naveo je nedavno UN u svom saopštenju povodom El Ninja. „Ali sveukupno, signali ukazuju na period povećanih rizika.”
U međuvremenu, naše razumevanje El Ninja kao fenomena napreduje – kao i razumevanje njegove veze sa klimatskim promenama.
Sa jedne strane, klimatske promene zagrevaju svetske okeane, pa je već pomerena „normala” Pacifika u odnosu na koju se mere oscilacije u temperaturi. Ove promene primorale su mnoge države sveta da usvoje nove, relativne parametre prilikom merenja intenziteta El Ninja, jer apsolutna merenja temperatura pokazuju kontinuiran rast tokom prethodnih decenija.
Ali veza između klimatskih promena i El Ninja je, po svemu sudeći, dublja od toga.
Paleoklimatološka ispitivanja korala sa Galapagosa ukazuju da su oscilacije El Ninja i La Ninje danas intenzivnije nego u ranijim vekovima; slične procene su ranije napravljene na osnovu istraživanja korala u drugim delovima Pacifika.
Mada još uvek nije eksplicitno dokazano da su klimatske promene krivac, stručnjaci navode da je sve više dokaza da su klimatske promene već vidno uticale na snagu El Ninja.
Ako je to tačno, u budućnosti možemo da očekujemo još češće, a možda i snažnije epizode „super El Ninja”, sa trenutno nesagledivim posledicama.
O autorki
Dr Milica Tošić je istraživač saradnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.
