Foto: Površina zahvaćena požarom / EFFIS
Mada se relativno skoro moglo čuti da je požar u Deliblatskoj peščari „pod kontrolom”, poslednjih nekoliko dana je pokazalo da to nikako nije slučaj: požar se širi.
Informacije u javnosti izgledaju oprečno, jer se govori o tome da je opožarena „trećina peščare”, što bi značilo oko 10.000 hektara, a istovremeno se prenosi i zvanična procena o oko 3500 hektara spaljene površine.
Ali u pitanju su dve drugačije procene. Površina koju je zahvatio aktuelni požar zaista se prostire na preko 10.000 hektara, a da je u pitanju oko trećine ukupne površine Deliblatske peščare jasno je i pregledom satelitskih slika sa zvaničnog evropskog servisa EFFIS.
To ne znači da je celokupna ova površina zgarište; u pitanju je ukupna površina koju je požar zahvatio, i to ne znači da je unutar nje sve već izgorelo. Međutim, procene spaljenih površina koje nudi EFFIS razlikuju se od zvaničnih koje se mogu pročitati na domaćim medijima.
Po izveštajima koje ova organizacija šalje po zahtevu Sektora za vanredne situacije, poslednja dostupna procena izgorele površine je preko 5300 hektara.
Sudeći po ovim izveštajima, ne samo što je površina ogromna, već je poslednjih dana rasla velikom brzinom – poslednji dostupni izveštaj zabeležio je dnevni porast spaljene površine od preko 500 hektara.
Prethodni dani trebalo je da budu povoljni za borbu i gašenje; međutim, najavljena kiša je izostala, a u narednom periodu uslovi postaju značajno gori.
I to se ne odnosi samo na Deliblatsku peščaru, već i na mnoge druge krajeve Srbije, u kojima već gori i niz drugih, manjih ali svejedno opasnih požara.
Šta nam otkriva indeks opasnosti od šumskih požara?
U narednom periodu, Deliblatska peščara nalazi se u zoni visokog, pa i ekstremnog rizika od požara, a isto važi i za mnoge druge krajeve zemlje, posebno u centralnoj Srbiji, gde je najveći požar već danima onaj na planini Stolovi u blizini Kraljeva.
Ova mapa prikazuje takozvani indeks opasnosti od pojave šumskog požara (Fire Weather Index ili FWI), koji ne prikazuje aktuelne požare. Umesto toga, on pokazuje gde su vremenski uslovi najpogodniji za pojavu i razvoj požara.
Ukoliko je ovaj indeks visok ili ekstreman, što je na mapi prikazano bojama od narandžaste do crne, to znači da od jednog izvora – bilo da je to bačen opušak cigarete, odbegla varnica ili grom – lako može nastati vatrena stihija.
Indeks opasnosti od pojave požara čini konačni proizvod više različitih faktora, od rizika da se zapale „sitna goriva”, kao što je suvo lišće i sitno rastinje, do prisutnih prilika da se ta inicijalna vatra proširi na veće rastinje i stabla.
Rizik se računa na osnovu meteoroloških prilika: temperature i vlažnosti vazduha, vetra i padavina, koji se različito računaju za različite faktore.
Rezultat je procenjeni rizik koji se, kao i meteorološke prilike, može prognozirati nekoliko dana unapred. I nažalost – vreme trenutno nije na strani vatrogasaca.
Koliko nam ovaj indeks govori o opasnosti od požara?
O važnosti ovog indeksa – i uopšte vremenskih prilika za razvoj požara – govori nam nedavno iskustvo iz Deliblatske peščare.
Naime, pre aktuelne vatrene stihije, u Deliblatskoj peščari se javilo više požara, koji su bili ugašeni brzom reakcijom nadležnih službi. Jedan takav požar bio je 21. jula, gotovo dve nedelje pre nego što se požar otrgao kontroli 5. avgusta.
Jedan od glavnih „krivaca” za različiti ishod ova dva požara su upravo vremenski uslovi.
U obližnoj meteorološkoj stanici u Banatskom Karlovcu, 22. jula bilo je izmereno 25,6 °C, uz umereno oblačno vreme i minimalne padavine. Poređenja radi, 5. avgusta bilo je 38,3 °C i sunčano.
Posledice po opasnost od požara ostale su zapisane u arhivi EFFIS alata. Raniji požar bio je ugašen kada su uslovi bili znatno povoljniji (niska opasnost od požara), a vatra se rasplamsala u vreme kada su uslovi bili daleko gori – odnosno kada je opasnost bila „vrlo visoka”.
dr Slobodan Milanović, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
U vreme kada se šire opasni šumski požari, dva najčešća pitanja koja se postavljaju su: ko ih je pokrenuo, i da li će vatrogasci uspeti da ih ugase?
Međutim, mada teme sprečavanja i gašenja jesu važne, jasno je da to nisu jedina pitanja koja treba postaviti.
„Požari posmatramo samo kao problem koji treba rešiti”, objasnio je dr Slobodan Milanović sa Šumarskog fakulteta u svom autorskom tekstu, „a treba ih posmatrati kao posledicu.”
Požari nisu samo posledica paljenja, već i vremenskih uslova koji omogućuju njihovo nekontrolisano širenje, sprečavaju suzbijanje i povećavaju rizik da oni postanu „ekstremni”, odnosno – požari koje je jednostavno nemoguće ugasiti.
A upravo ti vremenski uslovi postaju sve ekstremniji usled klimatskih promena: temperature su više, toplotni talasi i suše češći i intenzivniji, a sa njima raste i rizik od pojave šumskih požara.
Drugim rečima, situacija kakvu danas imamo ne samo u Deliblatskoj peščari, već i na Stolovima, i u čitavom nizu drugih lokacija u Srbiji, danas je verovatnija nego što je nekada bila. U budućnosti, taj rizik će nastaviti da raste.
Novi uslovi traže i nove metode borbe – a najbolji odgovor su savremene metode prevencije: od pažljive sadnje i nege naših šuma, do posebnih mera kao što je preventivno spaljivanje.
Ali tu se krije još jedan važan uvid kada je u pitanju borba protiv požara. Ne možemo se baviti požarima samo onda kada se vatra već rasplamsa, već se na njih moramo pripremati onda kada ih nema.
To mora da nam bude lekcija iz ove sezone požara, koju treba da razumemo i kao najavu još opasnijih prilika koje nas čekaju u budućnosti.
