Turbine prve komercijalne vetroelektrane u Škotskoj, Hagšo Hil 1, počele su da se okreću još 1995. godine u brdima na jugu zemlje. A onda je, nakon skoro tri decenije proizvodnje struje, došao kraj radnog veka ovog postrojenja i u julu 2023. godine, 26 vetrenjača stavljeno je van pogona i potpuno uklonjeno sa lokaliteta.
Ali šta se sa njima desilo – da li zaista trunu na nekoj deponiji, prepuštene zubu vremena da ih uništava stotinama godina, kao što bi to mogli pomisliti skeptici za reciklažu obnovljivih izvora?
Odgovor je „ne, naprotiv”.
Skoro 100% materijala iz nekadašnje škotske vetroelektrane je reciklirano ili ponovo iskorišćeno, pokazala je nova analiza. Izveštaj je za energetsku kompaniju ScottishPower Renewables pripremila konsultantska kuća Mott MacDonald, specijalizovana za inženjering, upravljanje i razvoj.
„Jedan od ciljeva projekta bio je da se maksimalno poveća reciklaža i ponovna upotreba 26 povučenih vetroturbina i njihovih pratećih komponenata”, naglasio je Ros Galbrejt, direktor za izgradnju i aktivnosti na kopnu u kompaniji ScottishPower Renewables, „pri čemu smo postigli fantastičan rezultat: 79,5% je reciklirano, a 20,4% ponovo iskorišćeno.”
Kako je ocenio Galbrejt, u pitanju je „sjajan rezultat koji pokazuje šta se može postići uz podršku lanca snabdevanja, od kojeg se većina nalazila u krugu od oko 50 kilometara od same lokacije”.
Kako se navodi, ugovori su sklopljeni sa najmanje deset kompanija u lancu snabdevanja, kako u Škotskoj tako i u drugim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. A kako to konkretno izgleda kada se ovi tehnički detalji prevedu u praksu?
Iako su lopatice među delovima vetrenjača koji su najzahtevniji za reciklažu, kompanija Plaswire iz Severne Irske uspešno ih je transformisala u materijale za građevinsku industriju i inženjerske projekte. Njihov polimer, dobijen reciklažom lopatica, može da se koristi kao zamena za tradicionalne građevinske materijale kao što su beton, drvna građa i plastika. Spektar primene je širok – od ograda za gradilišta i markera do komponenti za drenažu i drugih materijala za građevinarstvo.
Kada je reč o ponovnoj upotrebi, deo delova poslužiće za edukaciju zaposlenih, u trenucima kada se sektor energije vetra priprema za obnovu (repowering), tačnije zamenu pionirskih elektrana modernijim i još čistijim sistemima. Taj proces je prošla i Hagšo Hil.
Pored toga što je to prva vetroelektrana u Škotskoj, takođe je i prva koja je potpuno demontirana. Međutim, to ne znači da sa te lokacije više ne dolazi struja. Sada je ovaj vetropark obnovljen pod nazivom Hagšo Hil 2, opremljen sa 14 snažnijih i modernijih turbina ukupne snage 80 megavata. To je dovoljno da godišnje snabdeva 57.000 domova, procenjuje se.
Uz same vetrenjače, izgrađeno je i baterijsko skladište kapaciteta 20 megavata.
„Energetski sektor i kompanije u lancu snabdevanja mogu samouvereno da investiraju kada dobiju odobrenje za obnovu vetroelektrane”, ocenio je Mark Krauč, rukovodilac tima za dekarbonizaciju u konsultanskoj kući Mott MacDonald i vodeći autor studije. „To bi moglo da donese nova radna mesta i prilike u godinama koje dolaze, dok prve vetroelektrane ustupaju mesto narednoj generaciji.”
Krauč se osvrnuo i na same rezultate. „Analizom podataka o povlačenju projekta iz pogona i kroz razgovore sa akterima uključenim u projekat, uspeli smo da dokažemo da kontinuirani razvoj sektora energije vetra maksimalno koristi vrednost resursa, smanjuje emisiju ugljenika i podržava radna mesta u lokalnoj ekonomiji”, rekao je on. „I sve to uz isporuku još više čiste energije za budućnost.”
Iako je primer vetroelektrane koja je dostigla udeo reciklaže i ponovne upotrebe od čak 99,9% prilično fascinantan, sektor energije vetra čak i u celini ima veliku šansu da bude deo cirkularne ekonomije – prema podacima iz 2024, i do 94% delova vetrenjače može da se reciklira, što uključuje temelj, stub i generator.
Jedan od vodećih izazova su lopatice s obzirom na to da se prave od kompozitnih materijala, ali kompanija ScottishPower Renewables je, kroz saradnju sa reciklerima, demonstrirala da čak ni to nije nemoguća misija.
U tome nisu usamljeni. Vlada Australije dodelila je grant od tri miliona dolara za razvoj tretmana i pilot projekat reciklažnog postrojenja za lopatice turbina kompaniji Industrial Property Maintenance iz Melburna. U međuvremenu, vodeći svetski proizvođač Siemens Gamesa je 2021. postavio svoje prve, u potpunosti reciklabilne lopatice, uz cilj da do 2040. proizvode isključivo vetrenjače sa 100% mogućnosti za reciklažu.
Same lopatice takođe je moguće oživeti, odnosno ponovo upotrebiti, i to na veoma kreativne načine – ovi delovi penzionisanih vetrenjača danas su sastavni element dečjeg igrališta u Roterdamu, ali i ukras na fasadi parkirališta u Lundu na jugu Švedske.
Na 28. Klimatskom samitu u Dubaiju, preko 120 zemalja sveta – uključujući i Srbiju – obećalo je da će, zarad zauzdavanja zagrevanja daljeg zagrevanja planete, do kraja decenije utrostručiti kapacitete obnovljivih izvora na oko 11.000 gigavata.
Te 2023. je ovaj cilj delovao prilično ambiciozno, pa čak i teško dostižno. Međutim, rast koji su obnovljivi izvori zabeležili 2024. i 2025. godine gotovo da nas smešta na pravi put, otkrila je analiza Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) iz ove godine.
Ali dok se obnovljivi izvori šire, a prve takve elektrane koje smo gradili napuštaju i obnavljaju, reciklažna industrija ne sedi skrštenih ruku – njeni kapaciteti, mogućnosti i tehnologije takođe se povećavaju i usavršavaju, a vetrenjače iz Škotske koje sada služe totalno drugim svrhama samo su potvrda toga da cirkularnost nije nedostižan cilj kada se vodimo sveobuhvatnom zaštitom životne sredine.
