Saragosa je peti po veličini grad u Španiji. Nalazi se na severoistoku zemlje i dom je za oko 700 hiljada ljudi. Leži na reci Ebro i njenim pritokama Uerva i Galjego, a u 18. veku, tamo je svoje detinjstvo i mladost proveo čuveni španski slikar Fransisko Goja.
Na svečanoj ceremoniji u četvrtak prošle nedelje, 8. oktobra, Saragosa je proglašena Zelenom prestonicom Evrope za 2028. godinu. Dodela nagrada održana je u portugalskom gradu Gimarais koji je poneo istu titulu za ovu, 2026. godinu.
Pored samog priznanja, Saragosa je osvojila i 600 hiljada evra kako bi nastavila ekološke aktivnosti.
Kako se biraju pobednici i zašto je Saragosa jedan od njih?
Organizator takmičenja je Evropska komisija, dok pobednike bira međunarodni žiri sačinjen od nezavisnih stručnjaka. Kriterijumi uključuju različite ekološke parametre – od kvaliteta vazduha i voda preko saobraćaja i upravljanja otpadom do klimatske akcije i biodiverziteta.
Nagrade odlaze u ruke evropskih gradova koji kontinuirano dostižu visoke ekološke standarde, aktivno su posvećeni tekućim, ambicioznim ciljevima u pogledu daljeg unapređenja životne sredine i održivog razvoja i mogu poslužiti kao inspiracija drugima.
Ideja za godišnji odabir Zelene prestonice Evrope rođena je 2006. godine na inicijativu 15 evropskih gradova i Udruženja gradova Estonije. Dve godine kasnije, u maju 2008, glavni grad Švedske Stokholm proglašen je prvom Zelenom prestonicom Evrope za 2010.
Od tada su se pobednici nizali, a neki od istaknutijih su Hamburg (2011), Kopenhagen (2014), Ljubljana (2016), Oslo (2019) i Lisabon (2020). Danas se u tom prestižnom društvu najzelenijih evropskih gradova nalazi i Saragosa.
Ali zbog čega?
Saragosa je kroz godine demonstrirala odlučnost da se nosi sa rastućim klimatskim opasnostima i ekstremnim vremenom, a sve to stavljajući fokus na dobrobit, želje i potrebe lokalne zajednice.
Jedan od ključnih saučesnika na tom polju im je i priroda – grad uključuje zelenilo u urbano planiranje i obnavlja prirodna područja kako bi rashladio svoje ulice tokom sve vrelijih leta, ali i poboljšao ekološku povezanost. Sve to se vidi i u nagrađivanom Master planu zelene infrastrukture kojim se teži da se povežu parkovi, rečne obale i vlažna staništa širom Saragose.
Možda još važnije, ove zelene težnje ne ostaju „mrtvo slovo na papiru”: kako pokazuju podaci evropske studije iz aprila ove godine, preko polovine stanovništva Saragose, odnosno 54,9%, živi najviše 300 metara od najbližeg parka.
Pored toga, do kraja decenije, kroz saradnju sa građanima u sklopu inicijative „Šuma naroda Saragose” (El Bosque de los Zaragozanos) iz 2021. planira se sadnja 700.000 novih sadnica drveća i vegetacije, po jednu za svakog stanovnika. Ova vegetacija kreiraće zelenu oazu od oko 1.200 hektara, a cilj je da se unapredi zdravlje građana i održivost grada.
S obzirom na male godišnje količine padavina, Saragosa istovremeno nastoji da smanji potrošnju vode. U te svrhe uveli su popuste na proizvode za uštedu vode, ali i nove sisteme za navodnjavanje parkova. Napori su urodili plodom: dnevna potrošnja je opala za 34%, sa 150 litara vode po glavi stanovnika u 1997. na 99 litara u 2012.
Ambiciozni planovi se nastavljaju. Već do 2030. Saragosa planira da dostigne klimatsku neutralnost, a do 2040. želi da postane grad nultog otpada, reciklirajući sav proizvedeni urbani otpad.
Pre Saragose, dva španska grada bili su dobitnici nagrade za Zelenu prestonicu Evrope – Vitorija-Gasteiz (2012) i Valensija (2024).
Manjim gradovima sa ekološkim planovima dodeljen je Evropski zeleni list
Na istom događaju dodeljen je i Evropski zeleni list 2028, koji je ustanovljen 2015. i namenjen je manjim gradovima, između 20 i 100 hiljada stanovnika.
U ovoj kategoriji pobedu je odneo još jedan španski grad, Benidorm, kao i Estareža u Portugalu. Oni su impresionirali žiri svojom posvećenošću stvaranju zelenijih, zdravijih i održivijih mesta za život.
Svaki od njih kući nosi po 200.000 evra za buduće zelene projekte.
Zbog svoje sunčane mediteranske klime i priuštivih aranžmana, Benidorm je poslednjih godina postao popularna turistička atrakcija, a nagrađen je upravo zato što i pod pritiskom masovnog turizma uspeva da zaštiti životnu sredinu i vodi računa o održivom razvoju. Priča Estareže je nešto drugačija: ovaj portugalski gradić sprovodi zelenu transformaciju u kontekstu industrijskog nasleđa.
„Naši gradovi su u samom središtu ekološke tranzicije Evrope”, rekla je na ceremoniji dodele nagrade Džesika Rosval, evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost na suše i konkurentnu cirkularnu ekonomiju.
„Oni su mesta na kojima politike pretvaramo u vidljive promene – vraćanjem prirode u naše komšiluke kako bismo rashladili ulice, smanjili zagađenje vazduha, vode i buku, te unapredili upravljanje otpadom, stvarajući zdravija i održivija mesta za život i napredak ljudi.”
Rosval je čestitala ovogodišnjim pobednicima, dodajući da su gradovi iz Španije i Portugala predvodnici urbane održivosti u Evropi i inspiracija drugim urbanim centrima.
