Leto 2026. bilo je obeleženo ekstremnim, smrtonosnim toplotnim talasima širom Evrope.
Inicijalne procene govorile su o oko 30.000 ukupno žrtava širom kontinenta – najpre starih, hronično bolesnih i na druge načine ugroženih stanovnika koji su život izgubili od posledica ekstremnih vrućina.
Međutim, nedavno objavljeno istraživanje, sprovedeno na Imperijal Koledžu u Londonu, daje još porazniju procenu: oko 24.000 žrtava samo u gradovima, što je uzorak samo oko 30% stanovnika Evropske unije.
Od toga, gotovo dve trećine smrti pripisuje se klimatskim promenama, tj. dodatnom zagrevanju koje je omogućilo nekada nezamislive toplotne talase.
Kao odgovor na ovu poraznu sliku, stručnjaci, zdravstveni radnici i drugi profesionalci, od medicinskih tehničara do vatrogasaca, potpisalo je otvoreno pismo u kojem se od Evropske unije zahtevaju hitna rešenja.
„Postojeće mere za zaštitu od vrućina su uglavnom neobavezujuće i nedovoljno finansirane”, piše u otvorenom pismu.
Poziva se na uvođenje obavezujućih mera, namenskih sredstava i merljivih zdravstvenih ciljeva, uključujući akcioni plan za vrućinu i zdravlje na nivou Evropske unije, jače zaštite za radnike na otvorenom i druge ugrožene stanovnike, i prilagođavanje zdravstvenih usluga novim uslovima.
dr Suzana Blesić, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu
Otvoreno pismo poslato je Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji u vreme kada se pregovara o novom Zakonu o klimatskoj otpornosti.
U njemu, kao i u dosadašnjim strateškim dokumentima EU, „nedostaje ambicije i resursa”, navodi se u otvorenom pismu.
Mada Srbija nije zemlja članica EU, ovakvi pozivi se i te kako odnose i na nas, a posebno zato što je Srbija izrazito ranjiva, i nema konkretni akcioni plan za vrućinu i zdravlje.
„Naše institucije i pojedinci su, kroz učešće u radu Planetary Health Alliance grupe za Evropu, aktivni učesnici ovih procesa”, kaže za Klima101 dr Suzana Blesić sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
„Učestvovali smo u pripremama Deklaracije o vrućini i zdravlju, i u potpisivanju Otvorenog pisma evropskim institucijama.”
„Različiti domaći i međunarodni naučni projekti sa učesnicima iz Srbije govore o tome da i kod nas postoji dovoljan stepen razumevanja klimatskih uzroka i zdravstvenih posledica vrućina, i da je ovo trenutak za nas da tražimo iste promene i uspostavljanje istih mehanizama zaštite koje se traže i za ostatak Evrope”, dodaje dr Blesić.
Osnovni cilj otvorenog pisma je izmena predloženog Zakona o klimatskoj otpornosti, čija je prva javna rasprava zakazana za 11. decembar.
Ali poruka pisma je šira: naše okruženje je uveliko drugačije nego što je nekada bilo; pored zauzdavanja klimatskih promena, neophodno je da se prilagodimo na nove uslove. Ključna pitanja nisu samo koliko ljudi je umrlo usled ekstremnih vrućina, niti samo koliko tih smrti se može pripisati klimatskim promenama – već i koliko je tih smrti moglo da se spreči uz adekvatne zdravstvene politike.
To je pitanje koje treba postaviti i u Srbiji, mada nama nedostaju i ovi prvi koraci, kao što su adekvatne procene viška mortaliteta usled letnjih vrućina.
