U noći između ponedeljka i utorka postavljen je još jedan rekord u dugom nizu meteoroloških i klimatoloških osmatranja. Formiranjem tropske oluje Teta postavljen je rekord u najvećem broju imenovanih tropskih oluja i uragana u Atlantiku tokom jedne sezone. Prethodni rekorder bila je 2005.
Razlika između uragana, tropske oluje i tropske depresije
Uragani ekskluzivno nastaju iznad okeana u tropima, i to u oblastima sa dovoljno toplom površinskom vodom, koja omogućava neophodan i stalan dotok vodene pare u oluju. Ulaskom uragana u kopno, ili njihovim prelaskom u hladne vode na severu, ovaj dotok se prekida tako da oni vrlo brzo gube svoju snagu, čime počinje njihova dezintegracija. Tokom životnog ciklusa ovih cirkulacionih sistema, postoje različite faze, a dve faze koje prethode formiranju uragana su tropska depresija i tropska oluja.
Tropska depresija je oblast niskog pritiska u kojoj se donekle već može uočiti dobro poznata spiralina struktura oblaka karakteristična za uragane. Međutim, tokom ove faze brzine vetrova ne prelaze 62 km/h.
Sledeća faza u razvoju je tropska oluja, gde je spiralina struktura oblaka već jasno definisana, a brzine vetrova u oluji su od 63 do118 km/h.
Ukoliko oluja nastavi da se razvija, ona prelazi u uragan, u kome su minimalni vetrovi 119 km/h, a dolazi i do formiranja dobro poznatog oka uragana, oblasti u centru, unutar koje nema oblačnosti. Oko je okruženo oblacima koji čine takozvani zid oka, iz kojeg se oblačnost dalje širi ka periferiji u obliku spiralnih traka.
U odnosu na intenzitet vetra u zidu oka, uragani se klasifikuju po kategorijama od 1 do 5, a uragani treće i više kategorije nazivaju se „velikim uraganima“ (eng. major hurricane). Maksimalna brzina vetra u uraganima pete kategorije može preći vrednost od 250 km/h.
Zašto imenujemo oluje?
U trenutku, kada tropska depresija pređe u tropsku oluju, meteorološki centri zaduženi za praćenje uragana joj dodeljuju ime. Niko ne zna zašto je tačno počelo sa imenovanjem oluja pre nego što je to postala zvanična praksa, ali jedan od razloga je sigurno i lakše praćenje ovih sistema. U situaciji kada je u Atlantiku aktivno nekoliko uragana istovremeno, praćenje i slanje upozorenja je daleko lakše ukoliko svaki od njih ima svoje ime.
Zvanično imenovanje je počelo 1953, a već 1954. Svetska meteorološka organizacija definisala je striktna pravila i osnovala komitet koji je zadužen za odabir imena. Pre 1953. uraganima su često davana imena hrišćanskih svetaca, posebno ako se njihov dolazak na kopno poklapao sa nekim od praznika. Nakon definisanja pravila 1954. korišćena su samo ženska imena, ali sa ovom praksom je prekinuto 1978.
Danas postoji ukupno šest lista za atlantske oluje sa po dvadeset jednim imenom, poređanim po abecednom redu, i olujama se dodeljuju redosledom kojim nastaju tokom sezone. Ovih šest lista se ciklično smenjuju iz godine u godinu, pa će lista korišćena 2020. ponovo biti u upotrebi 2026. Na primer, lista za 2020. je počinjala imenima Arthur, Bertha, Cristobal i Dolly, a završavala se sa imenima Teddy, Vicky i Wilfred.
Postoji i penzionisanje imena – imena uragana koji su za sobom ostavili veliki broj žrtava i velike materijalne štete se više ne kortiste, već se za to slovo uvodi novo ime.
Neka od penzionisanih imena su Katrina (penzionisano 2005), Harvey, Maria, Irma (penzionisana 2017) i Sandy (penzionisano 2012). Ovih pet uragana, koji su doveli do velikog broja žrtava, ujedno je i pet dosad „najskupljih“. Materijalna šteta koju je svaki od njih ostavio iza sebe bila je veća od 50 milijardi dolara. Do sada najčešće penzionisana imena počinjala slovom L.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta se desi kada „potrošimo“ sva imena?
2005. godine prvi put se dogodilo da broj oluja bude veći od 21, pa se moralo posegnuti za dodatkom na uobičajena pravila. Ukoliko se unapred planirana imena tokom sezone „potroše“, novim olujama se dodeljuju imena po slovima grčkog alfabeta, odnosno oluje će biti imenovane kao Alfa, Beta, Gama itd.
Te godine ukupno je bilo imenovano 28 oluja, od čega je 27 dobilo ime, jer je jedna od njih ostala neimenovana, i njeno prisustvo je uočeno tek pošto je sezona prošla, naknadnom analizom podataka. Poslednja oluja koja je dobila ime bila je Zeta, a formirala se 30. decembra 2005.
2020. je godina sa najviše imenovanih tropskih oluja
Ove godine oluja koja je ponela ime Zeta formirala se 24. oktobra i bila je peta po redu koja je tokom 2020. pogodila Lujzijanu. Posle nje usledila je Eta, i konačno Teta, koja je trenutno aktivna u centralnom Atlantiku.
Inače, Eta je imala vrlo netipičnu putanju. Prvo je pogodila obale centralne Amerike, da bi se po ulasku u kopno ponovo vratila u Golfski zaliv, a trenutno je i dalje aktivna i kreće se prema Floridi. Do sada je direktno odnela preko 240 ljudskih života i donela velike poplave u Nikaragvi i Hondurasu.
Putanja Tete je takođe vrlo netipična. Oluja se, umesto prema obalama Amerike, što je uobičajeni put uragana, kreće prema Evropi. Na sreću, ulaskom u hladnije vode i više geografske širine, Teta će verovatno oslabiti i transformisati se u vantropski ciklon.
Od ukupno 29 imenovanih tropskih oluja 2020, do sada je njih 12 prešlo u stadijum uragana, od čega je 5 bilo treće i više kategorije. Ove godine je 12 oluja došlo do obala kontinentalnih SAD, čime je oboren rekord iz 1916. godine, kada je takvih oluja bilo 6. Tokom ove izuzetno aktivne sezone desilo se još niz kurioziteta, a jedan od njih je da je Alfa, koja se tokom svog ciklusa transformisala u suptropsku oluju, završila na obalama Portugala. Inače, ovo je prvi ovakav zabeleženi događaj.
Jedan od razloga za ovako aktivnu sezonu je činjenica da se trenutno u Pacifiku razvija La Ninja, hladan faza El Ninjo južne oscilacije. La Ninja uslovi u Pacifiku, kada je površinska voda relativno hladnija nego što je to uobičajeno, između ostalog utiču i na to da atmosferska cirkulacija u Atlantiku pogoduje razvoju uragana. Međutim, ne treba zanemariti ni klimatske promene.
Oluje postaju sve snažnije
Iako trenutno ne postoji jasan signal da ukupan broj tropskih oluja u Atlantiku raste, ono što sigurno znamo je da, kada oluja nastane, toplija atmosfera i topliji okean pogoduju njenom bržem razvoju i jačanju. Podaci takođe pokazuju da snažne oluje zajedno sa toplijim vodama Atlantika, sve dublje prodiru u severne geografske širine, u kojima su bile neuobičajne u prošlosti.
Toplija atmosfera u sebi može poneti više vodene pare, a topliji okeani znače da će isparavanja biti više. Inače, vodena para je, uslovno govoreći, osnovno pogonsko gorivo za nastanak i razvoj uragana, pa s obzirom na to da je u toplijim uslovima ima više, oni za kraće vreme prelaze u više, razornije, kategorije sa jačim vetrovima, i duže ostaju prisutni kao takvi.
Tako, iako ne postoji trend povećavanja broja tropskih oluja koje nastaju tokom godine, detektovano je da one koje nastanu imaju veće šanse da prerastu u razorne uragane.
Snažnije oluje i porast nivoa mora kao recept za katastrofu
Stvari dodatno komplikuje i porast nivoa globalnog okeana, koji je direktna posledica promene klime. Naime, približavanjem uragana kopnu, poplavni talas formiran po uticajem jakih vetrova, zbog višeg okeana prodire dublje u kopno ostavljajući za sobom veću materijalnu štetu.
Takođe, količina padavina koju uragani produkuju, već skoro pa redovno obara rekorde u južnim delovima Amerike, a uzrok je upravo intenziviranje padavina u toplijoj klimi, u kojoj atmosfera ima veći kapacitet da primi više vodene pare.
Kako stvari stoje, ova sezona se neće završiti sa Tetom, pošto su centri za praćenje uragana već označili oblast u kojoj se očekuje razvoj nove oluje tokom narednih dana, tako da uskoro možemo na listi očekivati još poneko grčko slovo. Sigurno je da će dalje promene klime koje nas očekuju u narednim decenijama dodatno pogoršati situaciju sa uraganima, a ispunjenje Pariskog sporazuma trebalo bi barem da obezbedi da broj slova u grčkom alfabetu bude dovoljan, te da ne bude potrebe za uvođenjem nekih novih pravila kada je imenovanje oluja u pitanju.
