Poslednjeg dana marta meseca održan je veoma značajan zajednički online samit pod nazivom Net Zero Summit. Domaćini su bili Fatih Birol izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju – IEA i Alok Sharma predsednik ovogodišnjeg COP26. Ovaj skup predstavlja pravu uvertiru pred Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2021 poznatiju kao COP26, koja će se održati krajem godine u Glazgovu.
Čelnici i ujedno donosioci odluka iz preko 40 država sveta razmatrali su na ovom skupu dalji razvoj međunarodne saradnje u cilju sprovođenja politika kako bi podstakli bržu tranziciju kada je pitanje prelazak na proizvodnju i potrošnju čiste energije. Pored predstavnika država, koji su bili uglavnom ministri za energetiku ili pitanja klime, učešće na samitu uzeli su i predstavnici privatnih kompanija, civilnog društva i drugi. Svi zajedno težili su da na ovom skupu nastave sa identifikovanjem načina kako bi zajedničkom saradnjom podstakli dalje smanjenje globalnih emisija, kao i ispunjenje ciljeva Pariskog sporazuma.
Značaj Net Zero samita pred godišnji klimatski skup
Ovaj samit je okupio predstavnike vodećih država sveta koje obuhvataju više od 80% globalnog BDP-a, stanovništva i na kraju ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Među brojnim učesnicima svakako da treba istaći Fransa Timermansa izvršnog potpredsednika Evropske komisije, Džona Kerija specijalnog izaslanika američkog predsednika za klimu i Žang Jianhua kineskog ministra energetike. Predstavnici ovih država i te kako su važni deo celokupne borbe za ostvarivanje ciljeva Pariskog sporazuma i njihovo učestvovanje je od velikog značaja za dalji proces.
Kao glavna tema ovog samita izdvaja se sedam ključnih principa koje je IEA predstavila na ovom skupu. Ovim principima se daju smernice koje bi vodile ka obavezama u sprovođenju dostizanja neto nultih emisija.
Neminovni deo ovih ciljeva jeste i oporavak od kovida-19 koji u IEA vide kao priliku da svet ubrza svoju tranziciju ka obnovljivim izvorima energije. Pored toga, IEA se obavezala i da će do 18. maja ove godine izraditi jednu sveobuhvatnu mapu puta, koja će pokazati šta je sve neophodno uraditi kako bi se postigle neto nulte emisije do 2050. godine.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
A šta su zapravo Net Zero principi?
Ovih sedam principa pokriva neka od suštinskih područja i kao takvi oni ukazuju na neophodnost šireg spektra delovanja u cilju postizanja prethodno pomenutog cilja do polovine ovog veka. Ispunjavanjem zajednički prihvaćenih ciljeva omogućava se izbegavanje dramatičnih posledica klimatskih promena, ali za to je, po mišljenju mnogih na ovom samitu, neophodno ubrzanje kada je u pitanju napredak pre svega u tranziciji ka čistoj energiji i međunarodnoj saradnji. Tako se u ovih sedam principa ističe sledeće:
1. Zeleni ekonomski oporavak od posledica pandemije pruža veliku priliku za pokretanje tranzicije kao neto nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte
Preporuke su da države iskoriste pakete ekonomske pomoći za oporavak od posledica pandemije kovida-19, kako bi pokrenule još veči zaokret ka postizanju neto nultih emisija.
Shodno tome i IEA je iskazala dalje nastojanje da još više podrži vlade država širom sveta da energetsku tranziciju iskoriste kao pokretač otvaranja novih radnih mesta.
2. Neophodno je napraviti detaljne mape puta za mere koje će se sprovesti u narednih deset godina
U poslednje dve godine je veliki broj država najavio dostizanje neto nultih emisija do 2050. godine, međutim toj viziji je gotovo po pravilu nedostajao kratkoročni plan i mere koje će biti sprovedene u narednih deset godina. Iz IEA ističu da bi predstavljanje mape puta za narednu deceniju povećalo poverenje međunarodne zajednice da su države ozbiljne nameri da izvedu brzu energetsku tranziciju.
Međunarodna agencija za energetiku takođe planira i da pruži svu neophodnu pomoć državama kako bi kreirale i primenile ove mape puta.
3. Tranzicija će ići brže kada se učenje deli
Energetska tranzicija sa sobom nosi brojne izazove i prepreke, od ekonomskih do tehničkih. Zato IEA predlaže i zagovara potrebu za većom saradnjom među akterima, što bi pordrazumevalo razmenu ideja, praktičnih iskustava, ali i organizovanje skupova koji bi produbili saradnju i na ovom nivou.
4. Inovacije u ključnim sektorima su neophodne kako bi se dostigle neto nulte emisije
Za postizanje neto nultih emisija neophodan je dalji razvoj i primena novih tehnologija u sprezi sa energetskom efikasnošću, kako bi se obezbedila brza, održiva i duboka energetska tranzicija u svim primarnim sektorima gde se upotrebljava energija.
IEA zato predlaže i dalji razvoj saradnje i jačanja javno-privatnih mehanizmama za međunarodnu koordinaciju koji su potrebni i za ubrzavanje inovacija i primene istih u mnogim sektorima.
5. Mobilizacija, praćenje i ocenjivanje uspešnosti javnih i privatnih investicija mogu biti gorivo za postizanje neto nultih emisija
Svetu je potrebno ubrzanje i mobilizacija većeg broja aktera kako bi što pre dostigao neto nulte emisije. Procene su da do 2030. godine, ukupna količina neophodnih investicija u proizvodnju i skladištenje električne energije mora da poraste na preko 1.600 milijardi dolara na godišnjem nivou da bi se postigle planirane neto nulte emisije do 2050. Zato su potrebni veliki napori i rast tokova kapitala ka čistim izvorima energije u tržištima i privredama u razvoju.
Prema tome IEA predlaže veće umrežavanje aktera i iz javnog i iz privatnog sektora kako bi se stvorilo podsticajno okruženje za dalje rešavanje ovog globalnog problema.
6. Energetska tranzicija ne sme zanemariti ljudske potrebe
Kako države budu povećavale svoje napore za prelazak na obnovljive izvore energije, ova tranzicija će imati uticaj na svakodnevni život stanovništva. Ove promene će zahtevati i uvezivanje i drugih bitnih elemenata društva svake države. Prema tome biće neophodno da se omogući građanima da iskoriste pogodnosti i mogućnosti energetske tranzicije, kao i da se prilagode izazovima koje će ona nositi. Pod time se ubrajaju ekološki, socijalni i ekonomski uticaji kako na pojedinca tako i na celokupne zajednice, a posebna pažnja se mora posvetiti pitanju pravičnosti.
Pod ovim IEA podrazumeva pružanje edukacija i neophodnih znanja građanima kako bi se i oni uključili u sam proces tranzicije, ali i kako bi se na vreme adaptirali na nove promene.
7. Energetski sistemi zasnovani na obnovljivim izvorima takođe moraju biti održivi, sigurni, pristupačni i izdržljivi
Jedan od ključnih zadataka država je da održe sigurnu isporuku energije tokom energetske tranzicije. Zato će biti potrebno da, sem vlada država, i drugi akteri da analiziraju i predvide načine za upravljanje i adaptiranje na trenutne i na buduće izazove kada je domen energetske sigurnosti u pitanju. To podrazumeva osiguravanje i primenu raznovrsne, ali i društveno prihvatljive kombinacije čiste energije i tehnologije i najbolje iskorišćavanje postojeće infrastrukture u rešavanju novih izazova.
Vlade bi trebalo da rade na zajedničkom analiziranju i pronalasku novih mehanizama koji bi doprineli nastavku jačanja bezbednosti globalnog energetskog sistema, dok istovremeno sprovode brzu energetsku tranziciju ka neto nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Net Zero samit u očima (ili izjavama) domaćina
Faith Birol izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, a ujedno i jedan od domaćina ovoga skupa istakao je da „IEA snažno posvećena borbi protiv klimatskih promena i u srž svog rada postavili smo čiste energetske tranzicije na putu ka neto nultim emisijama. Radimo sa svim našim vladama članicama i šire na osiguravanju održive, sigurne i pristupačne budućnosti za sve građane. EU je lider u borbi protiv klimatskih promena i IEA je ponosna što produbljuje našu saradnju sa njom na ubrzanju tranzicije čiste energije. Svi moramo zasukati rukave dok pojačavamo napore da ambicije pretvorimo u stvarnost“.
S druge strane i Alok Sharma britanski poslanik i ujedno predsednik ovogodišnjeg samita COP26 deli slična mišljenja kao i njegov kolega. On smatra da je „vreme da svet pređe sa decenije razmatranja klimatskih promena na deceniju isporuke. Velika Britanija snažno podstiče zemlje da prihvate sedam principa IEA za postizanje neto nultih emisija. Današnji samit jasno je pokazao spremnost vlada, civilnog društva i preduzeća da rade zajedno u svakom emisionom sektoru kako bi se to ostvarilo i kako bi se cilj od 1,5 °C zadržao na dohvat ruke. Na ovo ne treba gledati kao na nanošenje tereta, već više na deljenje prilika. Zajedničkim radom možemo ubrzati napredak, otvoriti radna mesta i prosperitet i zaštititi našu planetu za buduće generacije“.
