Početkom decembra, u glavnom bečkom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda pušten je u rad najmoćniji evropski sistem toplotnih pumpi koji će grejati 56 hiljada domaćinstava. Čine ga tri toplotne pumpe snage pedeset pet megavata.
„Sa svojim toplotnim pumpama, pioniri smo širom Evrope”, kazao je gradonačelnik Majkl Ludvig u obilasku novog postrojenja zajedno sa drugim političkim zvaničnicima za austrijske medije.
Ovo je trenutno jedan od najvećih projekata austrijske prestonice kada je reč o snabdevanju klimatski neutralnom energijom, a uloženo je 70 miliona evra.
Međutim, nije impresivna samo njegova snaga i domet, već i veličina samih toplotnih pumpi. One su oko 12 metara dugačke, 9 metara široke i 7 metara visoke. Toplotne pumpe teške su preko 200 tona, znatno više od odraslog plavog kita.
Sistem se neće zaustaviti na postojećim kapacitetima, već se do 2027. planira njegovo udvostručenje. Instalacijom još tri toplotne pumpe, ukupna snaga će se povećati na 110 megavata, a sistem će toplotnom energijom moći da snabdeva duplo više bečkih domaćinstava nego sada, čak 112 hiljada.
Po okončanju projekta, toplotne pumpe omogućiće uštede ugljen-dioksida koje idu i do 300 hiljada tona godišnje.
Poređenja radi, to je otprilike jednako količini koju u toku godine zarobi oko 12 miliona stabala ako uzmemo u obzir da drvo uskladišti 25 kilograma ugljen-dioksida.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ali zbog čega su toplotne pumpe uopšte smeštene u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda?
Razlog leži u tome što će se, zahvaljujući modernoj i kompleksnoj tehnologiji, otpadne vode zagrevati na preko 90 °C, a onda se koristiti u sistemu daljinskog grejanja.
Čitav proces napaja se zelenom električnom energijom iz obližnje hidroelektrane na Dunavu, Freudenau.
Zbog svega navedenog, ovaj impresivni sistem predstavlja ogroman iskorak Beča na putu ka karbonskoj neutralnosti do 2040. godine.
