Foto: Jasmin Murić (ecoportal.me)
Na obali Švedske, u Baltičkom moru, satelit pod imenom Sentinel-2 prošle nedelje zabeležio je intenzivno cvetanje algi. Na fotografiji se mogu videti ogromna morska prostranstva koja su poprimila mutne zelene nijanse nasuprot tipičnim plavim.
Zbog pojačanog sunčevog zračenja, visokih temperatura i oticanja obilja hranljivih materija, cvetanje algi na tim prostorima ponavlja se iz leta u leto, donoseći rizike po zdravlje tamošnjeg biodiverziteta i stabilnost obalnih ekosistema.
Ali cvetanje algi ne moramo da tražimo na krajnjem severu Evrope.
Početkom maja ove godine, Kopernikusovi sateliti su, u svetlu nadprosečno toplog mora i obilnih padavina, usnimili ovu pojavu i na Jadranu, tačnije duž severne italijanske obale.
A kako piše ecoportal.me iz Crne Gore, već godinama unazad ista pojava odigrava se i u našem komšiluku, doduše u slatkovodnom sistemu – u srcu Podgorice, u koritu reke Morače.
Tokom letnjih meseci, a posebno krajem jula i početkom avgusta, gusti slojevi zelenkastih i žućkastih algi prekrivaju kamenje, rečno dno i mirnije rukavce u plitkim delovima Morače.
Prisustvo algi možda na prvi pogled deluje bezazleno – i one su u manjim količinama zaista deo zdrave rečne biocenoze, ali kada se prenamnože, predstavljaju alarm za ekološko stanje reke.
„Alge su prirodni i esencijalni deo vodenih ekosistema”, naglašava dr Sanja Fužinato Šovran sa Biološkog fakulteta u Beogradu koja se bavi algologijom – naukom o algama. „Kao primarni producenti, učestvuju u fotosintezi, proizvode kiseonik i čine osnovu lanca ishrane. Važno je pomenuti da su one prvi fotosintetički organizmi na planeti koji su počeli da stvaraju kiseonik, omogućivši nastanak ozonskog omotača i prelazak života iz vode na kopno.”
Međutim, problem nastaje kada se – usled narušene ekološke ravnoteže – alge prenamnože, a ta pojava je poznata kao cvetanje algi.
Prema rečima dr Fužinato Šovran, do toga dolazi kada se poveća koncentracija hranljivih materija, naročito azota i fosfora, najčešće usled dotoka iz kanalizacije, poljoprivrede ili atmosfere, u kombinaciji sa visokim temperaturama i smanjenim kretanjem vode.
Kako navode sa ecoportal.me, koktel ovih idealnih uslova poslednjih godina pravi se u koritu reke Morače: ne samo da temperatura površinske vode tokom jula i avgusta ide preko 25°C, već otpadne vode iz Podgorice, curenje septičkih jama i površinski oticaji sa poljoprivrednih površina unose azot i fosfor u reku, omogućavajući eksplozivnu reprodukciju algi.
Dodatni izazovi su i suše i eksploatacija vodnih resursa koje dovode do niskog vodostaja i slabog protoka u Morači – a to takođe pogoduje algama.
Morača je bila jedna od reka na Balkanu obuhvaćenih nedavno objavljenim istraživanjem o smanjenju minimalnih rečnih proticaja, posebno u toku leta kada je vodni stres izraženiji.
Na reci Morači, analiza ukazuje na prosečno smanjenje minimalnog proticaja od oko 1,88 m³/s (3%) po deceniji, što je signal ranjivosti urbanog regiona koji već trpi klimatske pritiske, objasnio je jedan od autora dr Igor Leščešen.
Cvetanje algi beleži se i na Paliću, Južnoj, Velikoj i Zapadnoj Moravi, Gružanskoj akumulaciji, Tamišu…
Sada kada znamo koji uslovi dovode do cvetanja algi, nije iznenađujuće da do toga dolazi i u našoj zemlji – i to ne samo u rekama, već i u jezerima.
„Među najugroženijim vodenim ekosistemima u Srbiji su Palićko jezero, koje redovno beleži masovna ‘cvetanja’ modrozelenih algi ili cijanobakterija”, otkriva dr Sanja Fužinato Šovran.
Štaviše, ovog meseca na Paliću izdato je zvanično upozorenje da kupanje nije bezbedno zbog prisustva visoke koncentracije modrozelenih algi.
„Ugroženo je i jezero Vrutci kod Užica, koje je više puta isključivano iz sistema vodosnabdevanja upravo zbog prisustva toksičnih algi. Gružanska akumulacija, kao izvor pijaće vode za više od 200 hiljada judi, takođe je postala sve češće pogođena ovim pojavama, dok su jezera Ćelije, Bovansko, Srebrno, kao i pojedini delovi Dunava u zoni stagnacije, dodatno u riziku.”
Kada je reč o rečnim tokovima, najviše su pogođeni mirniji i plitki rukavci velikih reka, poput Južne, Zapadne i Velike Morave, kao i Tise i Tamiša.
„Uz sve prethodno navedeno, klimatske promene i izostanak efikasnog upravljanja vodnim resursima dodatno doprinose ovom trendu, čineći ovakve epizode sve češćim i težim za sanaciju.”
Ali kakve su posledice namnožavanja algi u rekama?
One su zapravo raznovrsne, npr. neprijatni mirisi zbog truljenja algi na obali mogu da naruše higijenu prostora, te da odvrate kupače od njegovog korišćenja.
A uticaji mogu da budu i daleko pogubniji od ugrožavanja rekreacije, kako po životinje tako i po ljude.
„Alge smanjuju providnost vode i onemogućavaju prodor svetlosti, a razgradnjom troše kiseonik, što dovodi do hipoksije i uginuća riba i drugih organizama”, priča dr Fužinato Šovran. „Modrozelene alge, odnosno cijanobakterije, mogu proizvoditi toksične metabolite koji ugrožavaju zdravlje ljudi, domaćih životinja i ekosistema. Dovoljan je dodir sa zagađenom vodom, udisanje aerosola ili konzumacija zagađene ribe, da bi došlo do neželjenih posledica poput alergijskih reakcija, gastrointestinalnih tegoba, oštećenja jetre ili neuroloških simptoma.”
Ova situacija ipak nije bezizlazna: prema mišljenju naše sagovornice, rešavanje problema prekomernog rasta algi zahteva sistematski, višeslojni i dugoročni pristup, koji uključuje i hitne reakcije i preventivne mere.
„Kratkoročno, neophodno je uvesti privremene zabrane kupanja u zahvaćenim zonama, sprovoditi monitoring prisustva toksina, kao što je mikrocistin-LR, čak i ako još nije zakonski obavezan u Srbiji”, smatra dr Sanja Fužinato Šovran.
„Srednjoročne i dugoročne mere uključuju smanjenje eutrofikacije kroz unapređenje kanalizacione mreže, tretman otpadnih voda i kontrolisanu upotrebu mineralnih đubriva, očuvanje prirodne vegetacije duž obala, koja zadržava hranljive materije pre nego što dospeju u vodu, kontinuirani monitoring kvaliteta vode, kako laboratorijski, tako i putem satelitskih programa koji snimaju vodene površine, obrazovanje i uključivanje građana, jer i svakodnevne aktivnosti kao što su korišćenje deterdženata i đubriva direktno utiču na zdravlje reka i jezera.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Cvetanje algi više nije retka pojava u zabačenim krajevima sveta: ono postaje vidljiv simptom sve dubljih ekoloških problema i kod nas. Kombinacija klimatskih promena, neplanske urbanizacije i zagađenja pretvara naše reke i jezera u pogodnu sredinu za prekomeran rast algi – umesto da se fokusiramo na važnost ovih organizama.
Ako su nam reke i jezera prekriveni algama, to ne govori samo o lošem kvalitetu vode i pratećim opasnostima, već i o pogrešno postavljenim društvenim prioritetima.
