U Kjotu, kao i širom Japana, na obalama reka, planinama, jezerima i u parkovima procvetale su trešnje.
Ali preko hiljadu godina stari zapisi japanskih monaha, aristokrata i vladara rasvetljavaju da su u prošlosti prizori procvetalih trešnji bili potpuno nezamislivi za sam početak aprila: pupoljci su u Kjotu otvarali tek u drugoj polovini meseca, a ponekad čak i krajem.
Razlog ovog pomeranja sakure, kako Japanci zovu sezonu cvetanja trešnji, jesu ubrzane klimatske promene.
Naime, podstaknute toplijim vremenom, japanske trešnje cvetaju ranije nego nekada.
Trešnje u Kjotu cvetaju deset dana ranije nego početkom prošlog veka
Prve trešnje u Kjotu procvetale su krajem marta.
Ali u ovom kontekstu, bitnije je kada je drveće dostiglo tzv. pun cvet, tačnije kada su se na 70% trešanja pupoljci otvorili. To je brojka koju ćemo pretežno koristiti i u ostatku teksta.
U Kjotu, vrhunac cvetanja ove godine dostignut je 4. aprila – ili kako to navode sa Univerziteta Osaka, 94. dana 2025. godine.
Ovo nije neuobičajeno ako gledamo prosek u proteklih 20 godina, štaviše tačno je u dan.
Međutim, s obzirom na to da je u pitanju fenomen koji je duboko ukorenjen u japanskoj kulturi, nama je na raspolaganju baza podataka pomoću koje možemo da se vratimo i do 12 vekova unazad – dok još eksploatacije fosilnih goriva nije bilo ni u naznakama.
U pitanju je, na čitavom svetu, potencijalno najduže praćenje fenologije, odnosno prvog pojavljivanja bioloških događaja u njihovom godišnjem ciklusu.
Ovaj gotovo pa potpuno kontinuirani istorijski niz podataka od 853. do ove godine, između ostalog, otkriva sledeću stvar: pre samo sto godina, kada globalno zagrevanje još nije uzelo maha, dvadesetogodišnji prosek cvetanja trešnji u Kjotu bio je 104. dan u godini, dakle 14. april.
Drugim rečima, trešnje sada cvetaju deset dana ranije nego početkom dvadesetog veka. A dve nedelje ranije u odnosu na početak devetnaestog.
Otprilike od tada, prosek cvetanja trešnji u Kjotu postepeno se pomera sa sredine aprila ka početku meseca.
Naravno, s obzirom na to da vremenske prilike variraju od godine do godine, pojedinačne godine sa ranijim cvetanjem u Kjotu javljale su se i pre.
Ipak, trešnje su najranije, u poslednjih skoro 1200 godina, procvetale 2023. Zbog neobično toplog vremena, tada se to odigralo već 25. marta.
Podaci iz Kjota posebno su vredni zato što idu toliko daleko u prošlost: uprkos tome što naučnici cvetanje trešnji prate od 1953. godine, na osnovu drevnih hronika i dnevnika, imaju uvid u davnašnje trendove.
„U Kjotu, vremensko praćenje festivala posvećenih proslavi cvetanja trešnji, koji seže u deveti vek, rekonstruiše prošlu klimu i demonstrira lokalni porast temperature u svetlu globalnog zagrevanja i urbanizacije”, stoji u naučnom radu iz 2009. godine.
Milioni turista posete Japan kako bi uživali u sakuri
Trešnjini cvetovi ne samo da predstavljaju nezvanični nacionalni cvet Japana, već su razlog da milioni stranih turista pohrle put ove azijske zemlje kako bi uživali u lepoti ove pojave i pratećim opojnim mirisima nalik na vanilu.
Samim tim, ovo doba godine važno je kako kulturološki, tako i ekonomski gledano.
Sakura počinje tokom marta na ostrvu Kjušu na jugoistoku i onda napreduje ka severnim delovima zemlje. Cvetovi se zadržavaju svega nekoliko dana, a na nekim mestima gde počinje kasnije, sakura može da potraje i do prve polovine maja.
Ali kao što smo videli na primeru Kjota, u svetlu klimatskih promena, svi koji planiraju da obiđu Japan u vreme cvetanja trešnji ne mogu isključivo da se oslone na nekadašnje normale, već treba da prate prognoze meteorologa.
Tokom 2025, cvetanje trešnji na zapadu Japana dešava se otprilike kada i inače, tačnije početkom aprila. Ali sa druge strane, na istoku i severu zemlje prognozira se preuranjena sakura u odnosu na referentni period (1991-2020).
Ilustracije radi, širom ostrva Hokaido, drugog najvećeg japanskog ostrva, očekuje se da prvi cvetovi i pun cvet trešnji porani najmanje nedelju dana. A kada cvetovi trešnje porane sedam i više dana, reč je o veoma ranom cvetanju.
Dok Hokaido tek treba da procveta, u Tokiju koji se nalazi južnije latice već uveliko opadaju: sakura je u glavnom gradu Japana počela 24. marta, a vrhunac je dostigla krajem meseca. Tamošnje cvetanje ove godine nije se razlikovalo od proseka.
Iako se na mnogim mestima, pa i u samoj prestonici Japana, ovogodišnja sakura možda uklopila u tridesetogodišnju normalu, taj prosek vezan je za period kada su klimatske promene već uznapredovale, a trend je jasan:
- Sa porastom temperature, vegetacija kreće ranije, uključujući tu i cvetanje trešnji.
Ali Japan je u ovome daleko od usamljenog…
Trešnje u Vašingtonu takođe cvetaju ranije usled klimatskih promena
Davne 1912. godine, tadašnji gradonačelnik Tokija, Jukio Ozaki, poklonio je Vašingtonu 3.020 stabala trešnji različitih sorti u znak rastućeg međunarodnog prijateljstva između Japana i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Drveće je pretežno posađeno u samom srcu grada, na obalama veštačkog basena Tidal, omeđenog Vašingtonskim spomenikom i Džefersonovim memorijalom.
Ova donacija inspirisala je Amerikance da organizuju festival cvetanja japanskih trešnji. Prvi događaj upriličen je pre 90 godina, ali početak i kraj proslave zavise od ćudi klimatskih promena.
Najčešće se vrhunac cvetanja trešnji u Vašingtonu beleži između poslednje nedelje marta i prve nedelje aprila. Međutim, neobično visoke temperature dovele su do toga da se 1990. godine to desi već 15. marta, a prošle 17. marta.
„Datumi cvetanja trešnji variraju od godine do godine”, objasnio je klimatolog Patrik Gonzales u videu koji je Američka služba nacionalnih parkova objavila još 2016. godine, „ali dugoročni trend pokazuje sve ranije i ranije cvetanje.”
„Ovde, u Vašingtonu, merenja meteoroloških stanica otkrivaju nam značajan porast temperature od 1946. godine – 1,6 °C tokom jednog veka, duplo više od globalne stope. Kod drveća koje cveta, toplota prekida zimsko mirovanje tako da se ranije cvetanje trešnja poklapa sa zagrevanjem izazvanim klimatskim promenama.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Naposletku, slika klimatskih promena je mnogo kompleksnija od toga kada će turisti u potrazi za prizorima sakure krenuti u Japan ili kada će se Amerikanci okupiti na basenu Tidal slaveći dolazak proleća.
Promena fenološkog razvoja trešnji zapravo je indikator toga koliko smo duboko izmenili svet oko nas sagorevajući fosilna goriva. A pogođeno je mnogo više vrsta i ekosistema od japanskih trešnji.
Čak i kod nas, u Srbiji, osmotreno je dve nedelje ranije kretanje vegetacije što domaće voćnjake čini osetljivijim na kasni mraz.
Hana wa sakuragi, hito wa bushi.
U bukvalnom prevodu, ova japanska poslovica znači da je najlepši cvet – trešnjin cvet, a najbolji čovek – borac.
U ovim kritičnim trenucima za planetu, verovatno najznačajnija borba u kojoj možemo da učestvujemo jeste borba protiv klimatskih promena.
