Od ljudi koji smatraju da se klimatske promene ne dešavaju često možemo čuti argument da se klima menjala i ranije pod uticajem promena u Zemljinoj orbiti. Promene u načinu kako Zemlja rotira oko Sunca, između ostalog i promene u orbiti, se zaista dešavaju i to u skoro pravilnim vremenskim razmacima (dugim od nekoliko desetina hiljada do 100 000 godina) i dovode do toga da određene geografske širine naše planete primaju manje ili više energije od Sunca što uzrokuje zagrevanje ili hlađenje klime koje nam je poznatije pod imenom „ledeno doba“. Pomenute promene u orbiti i njihovu povezanost sa klilmatskim ciklusima prvi je opisao naš naučnik Milutin Milanković i one su po njemu i dobile ime „Milankovićevi ciklusi“.
S obzirom na to da nešto tako veliko kao što su promene u Zemljinoj orbiti utiče na regularne promene klime na našoj planeti, skeptici tvrde da nikakve ljudske aktivnosti ne mogu imati dovoljan uticaj da izazovu „veštačku“ promenu klime, ali da li je baš tako?
Uloga gasova sa efektom staklene bašte u promeni klime
Kao što smo pisali u jednom od prethodnih tekstova, efekat staklene bašte je zaslužan za to što je na Zemlji moguć život. Bez ovog efekta prosečna temperatura na našoj planeti bi iznosila -18 °C. Pored toga, istraživanja su pokazala da su promene u Zemljinoj temperaturi uvek bile u korelaciji sa koncentracijom gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u atmosferi. Što znači da kada je koncentracija GHG bila veća i temperatura je bila viša i obrnuto, koncentracija GHG je bila niža tokom hladnijih klimatskih perioda. Ono što je zanimljivo je da se ove promene poklapaju i sa pomenutim ciklusima koje je otkrio Milutin Milanković.
Šta je onda glavni uzrok globalnih promena u temperaturi, promene u Zemljinoj orbiti ili povećana koncentracija gasova sa efektnom staklene bašte?
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Lažna dilema
Ovo pitanje je zapravo lažna dilema, to jest jedno rešenje ne isključuje drugo, već je tačan odgovor da su obe pojave zaslužne za promene klime na našoj planeti. One funkcionišu po principu efekta povratne sprege koji ćemo sada opisati.
-
Promena u orbiti dovodi do toga da Zemlja prima više energije od Sunca što uzrokuje veće zagrevanje okeana i kopna.
-
Topliji okeani mogu da zadrže manju količinu ugljen-dioksida i zbog toga veća koncentracija ostaje u atmosferi
-
Povećana koncentracija ugljen-dioksida i drugih GHG u atmosferi dovodi do zadržavanja veće količine toplote u atmoferi, a time i do globalnog zagrevanja
Dakle promene u orbiti i povećana koncentracija GHG udruženim snagama dovode do zagrevanja naše planete. Ali da li onda ljudsko ispuštanje velikih količina GHG može da izazove „veštačku“ promenu klime? Odgovor je da može.
Dostupni podaci su pokazali da je temperatura u prošlosti već rasla kada je dolazilo do naglih skokova koncentracije CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi poput onog koje se dešava trenutno. Uzrok ovih skokova u prošlosti su najčešće bile velike vulkanske erupcije poput jedne koja se dogodila u Indiji pre 66 miliona godina i dovela do toga da prosečna temperatura na Zemlji poraste za čak 7 °C. Razlog za sadašnji porast koncentracije GHG u atmosferi je ljudsko sagorevanje fosilnih goriva.
Zaključak
Dokazano je da „Milankovićevi ciklusi“ zajedno sa povećanjem koncentracija gasova sa efektom staklene bašte dovode do promena u klimi, ali u pitanju su dugotrajni procesi koji dovode do postepenog porasta ili pada temperature u periodu od nekoliko desetina hiljada godina, ne do naglih promena kakvih smo svedoci od sedamdesetih godina dvadesetog veka. Zapravo, prema ciklusima koje je otkrio Milutin Milanković, Zemlja bi trenutno trebalo da bude u procesu hlađenja, a ne zagrevanja, i u tom slučaju bi se naša planeta našla u novom ledenom dobu za oko 50 000 godina.
Ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte koje ljudi emituju u veoma kratkom periodu dovode do naglog povećanja koncentracije GHG u atmosferi i imaju efekat sličan pomenutim vulkanskim erupcijama, to jest brz rast temperature na našoj planeti. Trenutno zagrevanje kojem svedočimo bi zapravo moglo da odloži i ovo buduće ledeno doba.
Ovako nagle promene nisu u skladu sa Zemljinim prirodnim klimatskim ciklusima i ne ostavljaju živom svetu dovoljno vremena da se prilagodi. Iz tog razloga su nagli skokovi temperature u prošlosti uvek izazivali velike posledice i masovna izumiranja, a slična stvar se dešava i sada.
Krajem poslednjeg ledenog doba, pre deset hiljada godina, srednja globalna temperatura je bila oko 4 °C niža nego danas i prelazak iz ledenog u međuledeno doba je trajao nekoliko hiljada godina. Naučnici predviđaju da će se globalno zagrevanje od 4 °C zbog ljudskih emisija gasova sa efektom staklene bašte desiti za veoma kratak period, to jest do kraja 21. veka.
