Danska vlada je prošle nedelje izglasala prekidanje narednog kruga izdavanja dozvola za eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru, kao deo plana za postupno ukidanje vađenja fosilnih goriva do 2050. godine.
Ova zemlja trenutno poseduje 55 naftnih i gasnih platformi koje su rasprostranjene na 20 naftnih i gasnih polja. Postojećim platformama biće dozvoljeno da nastave sa vađenjem fosilnih goriva, ali odluka koja je doneta prošle nedelje, koja nalaže da se prekine potraga za novim rezervama u Severnom moru, može biti garant kraja proizvodnje fosilnih goriva u Danskoj.
Danski ministar za klimu Dan Jorgensen u razgovoru za Guardian ističe da je prilično siguran da dogovor o zatvaranju naftne industrije do 2050. godine predstavlja najveći trenutak u njegovoj karijeri.
„Ovo očigledno nije bila laka odluka. Najveći smo proizvođač nafte u Evropskoj uniji. Od sedam desetih godina 20. veka u velikoj meri država se finansira novcem od nafte“, objašnjava Jorgensen i dodaje da Danska mora da smanji svoje emisije za 20 megatona do 2030. godine, a da su ih već smanjili za pet.
Prema njegovim rečima, Danska je na odličnom putu da ostvari taj cilj, jer ima rok još deset godina, a već su za samo jednu i po godinu postigli četvrtinu cilja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Istraživanje nafte i gasa u Danskoj je započelo 1972. godine, a prihodi koji su ostvareni pomogli su joj da postane jedna od najbogatijih evropskih država. Međutim, u poslednjih deset godina, vlada se okrenula čistoj energiji, uključujući i offshore vetroparkove koje je izgradila bivša državna naftna kompanija Orsted.
Stručnjaci predviđaju da bi odluka koju je Danska donela mogla pozitivno da utiče i na druge zemlje, te bi i one, sledeći ovaj primer, možda napravile sličan korak. Prvenstveno se očekuje da ovim putem pođe Velika Britanija, koja je donela odluku da poveća ambicije i postavi cilj da do 2030. smanji emisije za 68% u odnosu na 1990. godinu.
