Ova zima prepuna je burnih događaja u srpskoj energetici. Nakon obilnog snega početkom decembra iz sistema su ispali blokovi A i B termoelektrane Nikola Tesla, te se naša zemlja okrenula hidroenergiji i uvozu kako bi održala stabilnost elektroenergetskog sistema. Pored toga u javnosti su se tokom decembra i januara više puta pojavljivali snimci različitih havarija koje su pogađale naše termoelektrane i ugljenokope.
Ovi događaji kulminirali su ostavkom vršioca dužnosti direktora EPS-a Milorada Grčića prošle nedelje, dok je u isto vreme široj javnosti postao poznat dopis koji su Ministarstvu rudarstva i energetike 23. decembra dostavili EPS i EMS u kome se zahteva „hitna izmena zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i odlaganje primene i daljeg donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače električne enegije iz obnovljivih izvora”.
Svoje viđenje trenutnog stanja u domaćoj energetici kroz autorski članak za Klima101 daje dr Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti.
Zašto je prvi talas tranzicije u mrtvom moru energetske bonace udario u obalu skepticizma?
Samo 12 godina od uvođenja mera podsticaja za nove obnovljive izvore energije, 4 godine od funkcionalnih ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača i nepunih godinu dana od poslednjeg paketa energetskih zakona izgleda počinjemo da pričamo o energetskoj tranziciji u Srbiji.
Višegodišnje interesovanje za ovu temu usmereno na planerski aspekt kako da ovu tranziciju sprovedemo na dobrobit Srbije uglavnom sam izložio u svojoj knjizi („Prilog planiranju energetske tranzicije Republike Srbije“, 2018). Knjiga pokriva ne samo ono o čemu sam pisao u svojoj disertaciji (gledajući iz aspekta potrošnje, svaki proizvedeni kWh je isti, no razlike u udelima postaju magija i moguće ih je optimizovati…) već i kako bi tranzicija trebalo da bude sprovedena, dakle korak posle napravljenog plana.
U knjizi sam ponudio jedno viđenje prelaska sa reči na dela, dakle kako da se premosti ta „provalija” između plana na papiru i njegove realizacije. Čitao sam sta su ljudi pisali o tome od Mađarske, Poljske, Rumunije i drugih istočnoevropskih zemalja i upoređivao sa onim sto se pisalo u Srbiji i došao do spoznaje da u tome ima izvesnih sličnosti.
Koristi od sprovedene energetske tranzicije će imati Srbija i njeni građani
Interesi postoje da se tranzicija sprovodi brže ili sporije, no jedno je sigurno, dramatične ekonomske i zdravstvene koristi od sprovedene energetske tranzicije će imati Srbija i njeni građani. Nije logično odustati od takve tranzicije kad se pojave prve teškoće, niti zaustaviti donošenje podzakonskih akata koji će nam svima još pojasniti sve potrebne detalje. Ono što se nama trenutno dešava, dešavalo onima koji su krenuli u tranziciju pre nas. Nije čudno što se po prvi put suočavamo sa pojavama tzv. „dečijih bolesti“ tranzicije. To je znak da izlazimo iz zone komfora kao država. Taj komfor u energetici ogledao se u otvaranju novih kvadratnih kilometara rudokopa svake godine, raseljavanju formiranih životnih celina, pravljenju mesečeve površine od divne Šumadije. E pa vreme je da takvom komforu dođe kraj.
Tehnološki razvoj ka iskorišćenju obnovljivih izvora energije koji je rezultat naučnih istraživanja od 1960-ih naovamo je nešto najbolje što se čovečanstvu desilo. Potrebno je malo dobre volje i stručnosti da se ove nove tehnologije koje prate energetske sisteme bazirane na značajnom udelu varijabilnih obnovljivih izvori energije iskoriste na dobrobit Srbije i njenih građana. Dobra volja u vidu usvajanja paketa energetskih zakona dovodi nas od zaostajanja za regionom do ambicioznog kandidata za EU (Batas Bjelic and Rajakovic, 2021).
Da li je moguće održati stabilnost sistema uz povećanje udela obnovljivih izvora?
Ova ambicija u pogledu obnovljivih izvora energije za sada je podignuta do udela od 40% u ukupnoj potrošnji energije, što je udvostručenje u odnosu na sadašnjih oko 20%. Sasvim je logična prva reakcija svih energetičara obrazovanih da brane stabilnost sistema od svih poremećaja, neželjenih uticaja i nepredvidivosti da se zapitaju da li je to moguće i kako? Posebno onih najodgovornijih za to dispečera, operatera distributivnog i prenosnog elektroenergetskog sistema, čiji zadatak nije da sami prave studije i brinu o svemu, već da sprovode državne strategije koje su jasne i daju kompletnu sliku. Tu kompletnu sliku moramo im stvoriti i prikazati kroz strategiju energetike, koja razrađuje sve relevatne scenarije, ne samo u investicionom smislu, već i u eksploatacionom, kratkoročnom smislu.
Imali smo strategije energetike, međutim nikada u njima nije bilo studije koja bi pokazala šta je moguće, a šta nije moguće u pogledu integracije obnovljivih izvora energije, pa se javljaju suprotstavljena mišljenja i stavovi, koje je potrebno artikulisati i usaglašavati. Čekajući takvo usaglašavanje ne samo u Srbiji već i u celom svetu, dešavaju nam se dođađaji koji nam pomažu da donesemo tu odluku.
Neplanirani eksperimenti iz stvarnog sveta pokazali su da je moguće očuvati elektroenergetski sistem Srbije i bez ključnih termoelektrana
Najpre kovid-19 koji je poremetio živote ljudi i ekonomiju, umanjio potrošnju električne energije u industriji i delom je prebacio u domaćinstva gurnuo nas je u vatru povećanja udela obnovljivih izvora energije. Pošto je ukupna potrošnja smanjena, a svi prioritetni obnovljivi izvori ostali u sistemu, došlo je do rekorda u njihovom udelu u potrošnji električne energije na globalnom nivou. Kasnije opet u oporavku privrede, visoke cene i neizvesnost snabdevanja fosilnim gorivima u svetu dodatno nam potvrđuju da je budućnost u obnovljivim izvorima energije i razvijanju novih tehnologija.
Nemili događaji i havarije u termoenergetici pokazali su nam da je moguće očuvati elektroenergetski sistem Srbije bez ključnih termoelektrana. U tom trenutku funkcionisanje sistema na vetro, hidro proizvodnji uz podršku interkonekcije, uvoz iz regiona, demonstrirano je i u našoj praksi. Stoga nije logično očekivati katastrofalne ishode na 40% obnovljivih izvora u energetskom sistemu Republike Srbije jer imamo dobru interkonekciju i proizvodnja je dominantno zasnovana na lignitu (uz udeo hidroelektrana od oko 30%), dakle sve su upravljive i moguće ih je držati u rezervi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Aktuelni stav u nauci je da je iz ugla stabilnosti i mogućnosti za regulaciju moguće postići sistem sa 100% varijabilnih obnovljivih izvora i postoje brojni primeri gde se to pokazuje simulacijama. Šta više, poznati su nam visoki udeli varijabilnih obnovljivih izvora na nivou sata ili nedelje u pojedinim zemljama.
Nakon savladavanja ovog prvog talasa skepticizma u varijabline obnovljive izvore energije u tehničkom smislu, predstoji nam diskusija oko najpovoljnijih načina za utemeljenje dominantno obnovljivog energetskog sitema. Predstoji nam i diskusija o načinima prognoziranja, finansiranja, profita, odgovornosti za sprovođenje jedne takve tranzicije. Odlična prilika za to biće na predstojećoj konferenciji Saveza energetičara „Dugoročni i kratkoročni izazovi započete energetske tranzicije u Srbiji“.
