Krajem prošle nedelje, Elektromreža Srbije (EMS) potpisala je ugovore o priključenju 11 elektrana na obnovljive izvore, ukupne snage preko dva gigavata, tačnije 2.052 megavata. Ova postrojenja nići će širom zemlje, od Palića preko Odžaka do Pirota i Prokuplja.
Kako piše Balkan Green Energy News, ukupno devet elektrana su fotonaponske, dok su preostale dve zapravo energetski parkovi. Reč je zapravo o hibridnim postrojenjima koja će struju proizvoditi pomoću sunca i vetra – Vida Power od 350 megavata i Equinox od 277 megavata.
Četiri ugovora potpisana su sa Elektroprivredom Srbije (EPS) za samobalansirajuće solarne elektrane koje se grade u partnerstvu sa konzorcijumom Hyundai Engineering–UGT Renewables, zbirne snage 1.004 megavata. To su projekti Salaš i Sikole na teritoriji Negotina i Zaječara, Jablanica u Leskovcu i Lebanu, Bački Gračac u Odžacima i Srpska kuća u Bujanovcu.
Ugovori za ova postrojenja sa Vladom Srbije potpisani su u oktobru prošle godine, a projekat obuhvata i baterijska skladišta energije snage od najviše 200 MW/400 MWh. Početak radova očekuje se najkasnije početkom 2026. godine, dok se vrednost investicije procenjuje se na oko 1,6 milijardi evra.
Još pet projekata sa spiska su sledeće fotonaponske elektrane: Solar Knjaževac (136 MW), Palić (110 MW), Erdevik (74 MW), East One kod Pirota (50 MW) i South Two blizu Prokuplja (44 MW).
Prema Uredbi o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, odobrenje za priključenje treba da se pribavi u roku od tri godine od dana zaključenja ugovora o priključenju.
Juče, 15. maja, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da će do kraja godine biti zaključen sporazum sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) o uvođenju obnovljivih izbora u srpske toplane, ukupne vrednosti 60 miliona evra, prenosi Beta.
Iako se u poslednje vreme beleže određeni pomaci u energetskoj tranziciji, napredak obnovljivih izvora u Srbiji je i dalje skroman, a termoelektrane na ugalj ostaju neprikosnoveni vladar u energetici, proizvodeći oko dve trećine struje.
U napuštanju uglja od nas su brže i zemlje u regionu poput Severne Makedonije, Mađarske i Bugarske. Prema podacima Embera, udeo solara u proizvodnji struje tokom 2024. iznosio je svega 0,13%, a vetra nepunih 3%.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Sa druge strane, naučni podaci kažu da upravo naša zemlja krije ogroman neiskorišćen potencijal za razvoj obnovljivih izvora.
Samo u najbolje ocenjenim lokacijama, raspoloživi kapacitet solara iznosi približno 75 gigavata, što je zapravo dovoljno da obezbedi oko 3,4 puta više električne energije nego što cela Srbija potroši. Dok se u jednoj studiji iz 2020. otkriva da je potencijal vetra 1,3 gigavata.
Sa 0,24 gigavata solarnih elektrana i 0,6 gigavata vetroparkova na kraju prošle godine, mi smo i dalje daleko, daleko ispod potencijala. Ipak, uz najavljena ulaganja EPS-a od 3,5 milijardi evra do kraja decenije, budućnost bez uglja u Srbiji postaje sve bliža.
Naravno, pod uslovom da najavljena ulaganja budu zaista realizovana, a ne ostanu samo na nivou obećanja.
