Solar i vetar su proizveli više struje od uglja i gasa u prvih šest meseci ove godine u Evropskoj uniji

Foto: Flickr / Mike Baker

Prvu polovinu ove godine obeležilo je pionirsko dostignuće na polju energetske tranzicije u Evropskoj uniji (EU): zahvaljujući ubrzanom razvoju, solarne elektrane i vetroparkovi prvi put prestigli su fosilna goriva u proizvodnji struje, pokazuju podaci istraživačkog centra Ember. 

Zaključno sa junom, solar i vetar proizveli su 385,6 teravat-časova, a fosilna goriva – 343,5 teravat-časova. Matematika je jasna: proizvodnja struje u zelenim kapacitetima premašila je proizvodnju iz prljavih energenata čije sagorevanje doprinosi globalnom zagrevanju.

Kada se brojke „prevedu” u procente, dobijamo sledeću sliku: solarne elektrane i vetroparkovi proizveli su 30% električne energije u EU, a fosilna goriva – 27%.

Prema rečima Krisa Rosloua iz Embera, ovo pokazuje kako se uloga fosilne proizvodnje u energetskom sektoru smanjuje.

„Svedoci smo istorijskog pomaka koji se odigrava brzo”, izjavio je on. 

Ovaj rezultat je još značajniji ako imamo u vidu da je potrošnja struje blago porasla u odnosu na isti period prošle godine.

U isto vreme, proizvodnja u postrojenjima na ugalj i gas zapravo je dostigla istorijski minimum. U odnosu na isti period prošle godine, proizvodnja iz fosilnih goriva je za 17% niža, navodi Ember.

Zajedno sa hidroelektranama, solar i vetar u EU proizveli su, u prvih šest meseci 2024. godine, polovinu električne energije. Ovo je još jedan u nizu rekorda – znatno viši nego prethodni, postavljen prošle godine, kada je 44% struje proizvedeno iz obnovljivih izvora.

Ali i dalje od toga…

Izvori električne energije sa niskim emisijama, uključujući obnovljive izvore i nuklearne elektrane, zajedno su pokrili skoro tri četvrtine (73%) proizvodnje.

Posledično, štetne emisije u energetskom sektoru u prvoj polovini godine opale su za 17% u poređenju sa 2023, odnosno za čak 31% u poređenju sa 2022. To je neverovatan pomak za tako kratko vreme, pišu iz Embera.

Naravno, svi dosadašnji uspesi rezervisani su za nivo čitave zajednice koju sačinjava 27 država sa različitim udelom obnovljivih izvora i fosilnih goriva u proizvodnji električne energije. 

Ali čak trinaest članica ostvarilo je iste rezultate kao i sama EU: solar i vetar dali su više proizvedene struje od fosilnih goriva u prvoj polovini ove godine. Za četiri od njih ovo je bilo prvi put da se tako nešto desi u periodu od januara do juna. To su Nemačka, Belgija, Mađarska i Holandija.

Kako bi zauzdala svoj doprinos globalnom zagrevanju, EU teži tome da do kraja decenije emisije smanji za 55% u odnosu na 1990, a zatim da do sredine veka ostvari karbonsku neutralnost.

Ključni koraci na tom putu su napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore.