Globalni rast u potražnji za električnom energijom u prvoj polovini 2021. premašio je brzinu izgradnje novih kapaciteta koji koriste obnovljivie izvore, što je dovelo do veće upotrebe uglja i posledično rasta emisija ugljen-dioksida, saopštava se u juče objavljenom izveštaju organizacije EMBER. U ovom izveštaju poredi se stanje u energetskom sektoru na globalnom nivou u prvoj polovini tekuće godine sa prvom polovinom 2019, čime se dobija uvid u energetsku tranziciju tokom oporavka od pandemije Kovida-19.
Naime, globalna emisija ugljen-dioksida iz proizvodnje struje je tokom prve polovine 2021. porasla za 12 odsto u odnosu na prvu polovinu 2020, kada je usled restriktivnih pandemijskih mera došlo da pada emisija. U odnosu na prepandemijski period, tj. na prvu polovinu 2019, emisije su u prvoj polovini ove godine porasle za 5 odsto.
Ovo je zabrinjavajuće s obzirom na to da je za zadržavanje zagrevanja ispod granice od 1,5 °C neophodno prepoloviti emisije u narednih 10 godina. Međutim, važan detalj je i činjenica da je za ovaj porast emisija većinski odgovorna jedna država – Kina. Ostatak sveta je u prvoj polovini 2021. zabeležio pad emisija od 4% u odnosu na prvih šest meseci 2019.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Globalna potražnja za električnom energijom je takođe porasla za 5 odsto u prvoj polovini 2021, u odnosu na prvu polovinu 2019. Ovaj zabeleženi globalni rast u potražnji obnovljivi izvori energije uspeli su da nadomeste sa 57 odsto, dok se sagorevanjem uglja obezbedilo ostalih 43 odsto, zbog čega je i došlo do rasta u emisijama. Ipak, izdvaja se jedna dobra vest, pomoću solarne energije i energije vetra po prvi put je proizvedeno više od 10 odsto globalne električne energije. Takođe, ovi obnovljivi izvori energije su po prvi put i premašili udeo nuklearne energije u ukupnoj globalnoj proizvodnji.
U izveštaju se navodi da nijedna zemlja nije zaista postigla „zeleni oporavak” od posledica pandemije u svojim energetskim sektorima, u smislu da tranzicija na obnovljive izvore ne ide dovoljno brzo da bi se ispunili klimatski ciljevi potavljeni Pariskim sporazumom. U Evropskoj uniji, SAD, Japanu i Koreji zabeležen je pad u emisijama ugljen-dioksida iz ovog sektora u odnosu na period pre pandemije, zahvaljujući zameni uglja sa energijom sunca i vetra, ali u izveštaju se navodi da je u ovim državama došlo i do pada u potražnji.
U kontrastu, u većini zemalja gde je potražnja bila povišena, došlo je i do rasta emisija ugljen-dioksida, budući da se povećala i proizvodnja električne energije sagorevanjem uglja, iako su rast zabeležili i obnovljivi izvori. Zemlje sa ovakvim „sivim oporavkom” su uglavnom u Aziji, a među njima se izdvaja Kina.
Potražnja za električnom energijom porasla je u Kini za 14 odsto u prvoj polovini 2021, u odnosu na prvu polovinu 2019. Preko dve trećine ovog rasta u potražnji zadovoljeno je sagorevanjem uglja, a ostatak solarnom i energijom vetra. Kina je bila odgovorna za 90 odsto globalnog rasta u potražnji i za 43 odsto globalnog rasta u proizvodnji električne energije pomoću sunca i vetra u ovom periodu.
Međutim, bez obzira na velika ulaganja i rast proizvodnje struje iz obnovljvih izvora, u Kini je proizvedeno i dodatnih 337 TWh (teravat sati) električne energije pomoću uglja, što je više nego što je Evropska unija ukupno proizvela struje iz uglja za isti period. Time je udeo proizvodnje električne energije iz uglja u Kini porastao na 53 odsto u prvoj polovini 2021, u odnosu na 50 odsto u prvoj polovini 2019.
U izveštaju se zaključuje da je pred svetom dugačak, ali neophodan put do postizanja apsolutne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Više nego bilo koji drugi sektor u ovoj deceniji, tranzicija u proizvodnji struje odrediće koliko će uspeti da se smanji povećanje srednje globalne temperature. Međutim, uočeno povećanje globalne emisije ugljen-dioksida upozorava da svet nije na putu da ograniči rast srednje globalne temperature na 1,5 °C, u odnosu na predindustrijski nivo.
