Uprkos zabrinutosti o tome kakve će efekte energetska kriza imati na borbu sa klimatskim promenama, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) prognozira da će ovogodišnji porast emisija, nastalih sagorevanjem fosilnih goriva, iznositi nešto ispod 1% – znatno manje u poređenju sa 2021. godinom.
Kako se navodi u saopštenju, širenje obnovljivih izvora i električnih vozila sprečilo je mnogo veće povećanje emisija ugljen-dioksida koje se pripisuju fosilnoj industriji. Na osnovu aktuelnih podataka, očekuje se da ove emisije tokom 2022. skoče za 300 miliona tona na 33,8 milijardi tona.
Očekivani porast emisija fosilnih goriva mnogo je manji u poređenju sa prošlogodišnjim od skoro 2 milijarde tona koji se pripisuje globalnom oporavku nakon pandemije koronavirusa. Ovogodišnje povećanje je, sa druge strane, posledica proizvodnje struje i avio-saobraćaja s obzirom na to da se korišćenje aviona vraća na pred-pandemijske nivoe.
Međutim, porast bi bio preko tri puta veći i dostigao bi oko milijardu tona ugljen-dioksida do kraja godine da širom sveta nije došlo do ozbiljnog napretka na polju zelene energije i elektromobilnosti.
Iako je energetska kriza, usled rata u Ukrajini, dovela do veće globalne potražnje za ugljem zbog poskupljenja gasa, ekspanzija obnovljivih izvora je nadjačala relativno malo povećanje emisija od ovog energenta. Naglašava se da je na trendove u energetici takođe uticao usporeni ekonomski rast zbog aktuelnog rata – što je posebno pogodilo Evropu.
„Globalna energetska kriza, izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu, prouzrokovala je borbu mnogih zemalja da iskoriste druge izvore energije kako bi zamenile gas koji je Rusija uskratila sa tržišta. Ohrabrujuća vest je da solarna energija i vetar popunjavaju veliki deo praznine, pri čemu je porast uglja relativno mali i privremen”, izjavio je Fatih Birol, izvršni direktor IEA. „To znači da emisije ugljen-dioksida ove godine rastu mnogo sporije nego što su se neki ljudi plašili.”
Solarne elektrane i vetroparkovi beleže najveće godišnje proširenje kapaciteta u istoriji, te tako predvode povećanje proizvodnje struje u obnovljivim izvorima. Da nije njih, godišnje emisije ugljen-dioksida bile bi veće za 600 miliona tona.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Proizvodnja električne energije pomoću sunca i vetra raste mnogo više od bilo kog drugog energetskog resursa tokom 2022. Ipak, sledeći najveći porast ostvariće verovatno ugalj zato što se brojne države, kao odgovor na rastuće cene gasa, vraćaju ovom energentu. Globalna emisija ugljen-dioksida iz termoelektrana na ugalj skočiće za preko 200 miliona tona, odnosno 2%, predviđa IEA.
Neizvesnost na globalnim tržištima gasa nastaviće da oblikuje mnoge ključne energetske trendove, kako ove tako i naredne godine. Paralelno se javljaju obećavajuće naznake trajnih strukturnih promena u pogledu smanjenja karbonskog otiska energije.
Eksperti očekuju da će tokom 2023. doći do još veće podrške dekarbonizaciji – pre svega pomoću najavljenih investicija vlada u čiste tehnologije, poput onih u Americi, i ambicioznih ciljeva u oblasti zelene energije u Kini i Indiji.
