Evropska unija postigla dogovor o prvoj prekograničnoj taksi za ugljenik na svetu

Evropska unija je ranije ove nedelje postigla važan politički dogovor o uvođenju naplate emisija ugljen-dioksida pri uvozu zagađujućih dobara poput čelika i cementa – ovo je prva šema tog tipa na svetu i treba da posluži kao potpora evropskim industrijama u dekarbonizaciji.

Predstavnici zemalja članica EU i Evropskog parlamenta usaglasili su se u utorak, 13, decembra, u Briselu oko takse na ugljen-dioksid koji se oslobađa pri proizvodnji uvoznog čelika, cementa, gvožđa, đubriva, aluminijuma i električne energije. Najavljuje se moguće proširenje liste proizvoda u budućnosti.

Kompanije koje se bave uvozom pobrojanih dobara biće obavezne da kupuju sertifikate kojim će se pokrivati štetne emisije. Nameti za oslobođeni ugljen-dioksida formiraće se na osnovu od nedeljnog proseka cena u Sistemu trgovine emisijama (EU ETS) koje se trenutno kreću oko 90 evra po toni. Privredni subjekti iz Evropske unije već kupuju dozvole sa tržišta ugljenika kada zagađuju.

EU uvodi porez za proizvode sa visokim emisijama ugljenika. Kako će se to odraziti na Srbiju?

Regulativa koja se tiče borbe sa klimatskim promenama u Evropskoj uniji postaje sve stroža. Međutim, mnoge zemlje van ove zajednice nisu jednako preduzimljive. Zbog toga dolazi do rizika od tzv. curenja ugljenika – pojave koja se javlja kada kompanije iz EU izmeste proizvodnju sa velikim emisijama u države sa slabijim ekološkim pravilima ili kada se proizvodi iz EU zamene uvoznim koji imaju visok karbonski otisak, a jeftiniji su.

Evropska unija želi da osujeti ovu praksu, i to upravo kroz uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism, CBAM), koji predstavlja jedan od sastavnih elemenata paketa mera EU da do kraja decenije smanji emisije ugljen-dioksida za 55% kako bi se doprinelo obuzdavanju globalnog zagrevanja.

„Pozdravljam politički dogovor na predlog Komisije o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika”, konstatovala je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen. „Ovo je centralni deo našeg Evropskog zelenog dogovora koji sprečava rizik od curenja ugljenika. Napravili smo veliki korak napred jer podižemo naše klimatske ambicije.”

Ipak, nisu svi oduševljeni novinama: mnoge države sa kojima Evropska unija trguje su skeptične kada je reč o efikasnosti Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika. A takođe se povlače i pitanja njegovih uticaja na Svetsku trgovinsku organizaciju i usaglašenosti sa Pariskim sporazumom.

Kada se tekst dokumenta finalizuje, Savet i Evropski parlament treba zvanično da usvoje nove propise pre nego što oni stupe na snagu. Početak tranzicionog perioda očekuje se od oktobra 2023.