Prošlog četvrtka održana je šestočasovna video konferencija, na kojoj su 27 lidera Evropske unije postigli dogovor da sastave plan za ekonomski oporavak nakon završetka borbe sa koronavirusom. Dok će se o detaljima ovog plana i dalje raspravljati, među liderima je postignuta saglasnost da on treba da bude dosledan „zelenoj tranziciji’’, to jest cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Evropska komisija želi da svih 27 zemalja članica na predstojećem samitu, koji je predviđen da se održi u junu ove godine, potpiše plan koji bi ih obavezao da do 2050. budu ugljenično neutralne. Za sada, Poljska je jedina država Evropske unije koja se ne slaže sa ovim planovima i upozorava da će pandemija uticati na postizanje klimatskih ciljeva, koje će biti još teže postići zbog novonastale globalne situacije.
Investitori i ekološke grupe zahtevaju garanciju da Brisel neće izgubiti iz vida borbu protiv klimatskih promena u nastupajućoj postpandemijskoj ekonomskoj krizi, kada će sva politička pažnja, kao i finansijska pomoć biti usmerena ka oporavljanju privrede. U četvrtak je globlna koalicija, koju sačinjava više od 300 grupa koje vode kampanje o klimatskim promenama, uputila apel vladama da iskoriste planove o ekonomskom oporavku posle koronavirusa da se ubrza postizanje smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Dok vlade širom sveta planiraju da ulože velike količine novca u ekonomski oporavak, i to u stepenu koji nije viđen od Drugog svetskog rata, među mnogim političarima, ekonomistima i aktivistima vlada mišljenje da je ovo trenutak kada treba da se iskoristi prilika za ubrzano napuštanje prljavih izvora energije. Pozitivan signal u tom smislu stiže i sa druge strane okeana, budući da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, potpisao novi predloženi zakon, koji predviđa izdvajanje 2,2 biliona (10^12) dolara za sprečavanje nadolazeće ekonomske krize, ali u koji nije uključena i industrija uglja.
