Evropska komisija predlaže da se pooštri borba protiv otpada od pakovanja

Izvršni organ Evropske unije predstavio je ove nedelje novi set pravila usmerenih na pakovanje kako bi se smanjile rastuće količine smeća koje dolaze odatle. Čeka se na odobrenje Evropskog parlamenta i vlada zemalja članica

Svaki Evropljanin na godišnjem nivou, u proseku, generiše 180 kilograma otpada od pakovanja. Kako bi se sprečilo da se to dodatno poveća u narednim godinama, Evropska komisija predložila je ove nedelje izmene relevantnog zakonodavstva.

Kako se navodi, potrošače treba lišiti viška pakovanja, ali im takođe obezbediti višekratne alternative i jasne upute za ispravno recikliranje. Na taj način stvoriće se poslovne prilike za industriju, proširiće se reciklažni kapaciteti, a Evropa će postati manje zavisna od primarnih materijala i inostranih dobavljača.

Prema predlogu Evropske komisije, sve zemlje članice Evropske unije treba da smanje proizvodnju otpada od pakovanja po glavi stanovnika za 5% do kraja decenije u poređenju sa nivoima iz 2018. – odnosno za 15% do 2040. Ono trenutno zauzima udeo od 36% u čvrstom komunalnom otpadu.

Ciljevi za reciklažu ostali su isti: 65% do 2025. i 70% do 2030. Do kraja decenije sve pakovanje treba da bude podobno za potpuno recikliranje. Za plastične flaše i aluminijumske limenke predlažu se obavezni depozitni sistemi za povrat ambalaže.

Određeni plastični artikli, poput kesica za čaj, kapsula za kafu, tankih kesa i nalepnica za voće i povrće, treba da budu kompostabilni kako bi građani mogli da ih odlože u bio-otpad. Cilj pobrojanih propisa jeste da održivi proizvodi postanu standard.

Propisuje se i minimalni udeo recikliranih sirovina u plastičnim flašama. Kako bi se zaustavilo stvaranje nepotrebnog smeća, pojedini jednokratni artikli, kao što su mini šamponi poput onih koji se dobijaju u hotelima, biće zabranjeni.

Sve predložene akcije omogućiće sektoru pakovanja da dostigne klimatsku neutralnost do 2050. Samo u narednoj deceniji, emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjiće se na 43 miliona tona – sa druge strane, ukoliko se zakoni ne promene, one će iznositi 66 miliona tona. Postići će se i ogromne uštede vode, ali i troškova ekološke štete po privredu i društvu.

Pre nego što stupi na snagu, predlog Evropske komisije treba da odobre Evropski parlament i vlade zemalja članica Evropske unije.