Fluorovani ili fluorisani gasovi, jesu grupa jedinjenja razvijena za industrijsku upotrebu koja se koristi kao rashladno sredstvo u rashladnim instalacijama i zamena su za supstance koje oštećuju ozonski omotač, jer ne pokazuju ovaj negativni efekat. Ipak, ovi takozvani F-gasovi nisu bezopasni, već spadaju u one koji doprinose efektu staklene bašte, a njihov potencijal za uticaj na globalno zagrevanje je i do 23.000 puta veći od uticaja ugljen-dioksida.
Iz ovih razloga je Evropska unija 2015. donela posebnu regulativu koja ima za cilj smanjivanje emisija F-gasova za dve trećine do 2030, u odnosu na nivoe iz 2014. Dok Srbija kaska za svetskim ekološkim trendovima, Nevena Aksić, mlada inženjerka iz Kragujevca, još je u svojim studentskim danima aktivno razmišljala o rešavanju ovog problema.
Kako nam govori Nevena, jedan od osnivača startap kompanije Freon Frog, ova tema je svakodnevna u njenoj kući, budući da se porodično bave rashladnim sistemima, što je i dovelo do rađanja ideje o potpunom kontrolisanju F-gasova pomoću hermetički zatvorene kutije oko rahladne instalacije, čime se sprečava svako potencijalno curenje u atmosferu.
Nevenina priča počinje prijavom za Climate Launchpad takmičenje, nakon čega zajedno sa porodicom i kolegama aktivno radi na razvijanju ove inovacije i osvaja, u timu zajedno sa Milošem Ranićem, prvo mesto u Srbiji 2017. Potom sledi putovanje na Kipar, na međunarodno finale, gde ostvaruju brojne kontakte i pronalaze prve klijente.
Problem curenja F-gasova u atmosferu
U istoriji rashlade ne postoji rashladno sredstvo koje nije na neki način negativno uticalo na životnu sredinu. Počevši od iskopavanja leda koje je narušilo vodene ekosisteme, preko azota, amonijaka i ugljen-dioksida koji su dovodili do velikog broja smrtnih slučajeva zbog loše opreme, jedinjenja poput hlorofluorougljenika i halona koja su izazivala oštećenje ozonskog omotača, do F-gasova koji doprinose efektu staklene bašte.
„F-gasovi su četvrti na listi najvećih prouzrokovača globalnog zagrevanja i imaju jako veliki efekat zbog tendencije da stvaraju mikropukotine na cevovodima koji su uglavnom bakarni, a mogu biti veoma dugački. Curenje može da postoji duži vremenski period, pre nego što bilo ko, pa čak i sam sistem koji radi i ima svoju automatiku, prepozna da curenje postoji, jer su gasovi bez boje i mirisa’’, objašnjava Nevena i dodaje:
„Kada dođemo do saznanja da postoji curenje, uglavnom to znači da je već više od 40 odsto F-gasa iz sistema otišlo u atmosferu. Još jedan problem, što se tiče samog zagađenja, jeste to što postoje mešavine gasova, koji na različitim temperaturama imaju različitu strukturu, tako da još u samom sistemu može da se desi da dođe do curenja samo jedne ili obe faze mešavine, koje će se onda u atmosferi drugačije kombinovati i izazivati lančane reakcije’’.
Kada posmatramo potencijal za uticaj na globalno zagrevanje jedan kilogram najzastupljenijeg F-gasa (R404A) u rashladnim komorama ekvivalentan je količini od 3,92 tone ugljen-dioksida, što oslikava koliko je važno smanjiti, a potom i potpuno ukinuti emisije F-gasova.
Međutim, za sada nije pronađen idealan rashladni fluid, ali nam zato Freon Frog donosi drugačiji, uspešan pristup rešavanju ovog problema.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Hermetički zatvoren sistem koji sprečava curenje
„Reč je o proizvodu koji je hermetički zatvorena kapsula, tj. kutija u kojoj se nalazi rashladna instalacija za rashladne komore, odnosno hladnjače. Ceo sistem Freon Frog kutije je takav da onemogućava bilo kakvo curenje F gasova koji se nalaze unutar rashladnih sistema, odnosno cevovoda, kompresora i ostalih komponenata koje čine jedan rashladni krug, da izađu u atmosferu’’, kaže naša sagovornica i dodatno pojašnjava:
,,Pošto smo zaključili da je najveći problem detektovanja curenja dužina cevovoda u kome se nalazi F-gas, naše rešenje je bilo da smanjimo tu deonicu cevovoda i da je smestimo u Freon Frog box, tako da unutar toga ostane postojeći kompresor sa svim svojim pratećim elementima i kondenzatorom, dok bi u ostataku cevovoda, koji bi bio većinski i izložen atmosferi, postavili drugi medijum, na primer, mešavinu glikola i vode’’.
Na ovaj način, F-gasovima se hladi mešavina vode i glikola, koja nije štetna po okolinu i koja dalje putuje i ulazi u hladnjak gde hladi vazduh u samoj rashladnoj komori, dok je ceo sistem i cevovod u kome se nalazi F-gas u hermetički zatvorenoj Freon Frog kutiji. Kutija ima svoje senzore, pumpe, rekuperatore, tako da i kada dođe do najmanjeg curenja, detektori to registruju, pravi se vakum unutar kutuje i izvlači F-gas u odgovarajuće cilindre, nakon čega može ponovo da se upotrebi ili reciklira.
Takođe, sam Freon Frog box ima svoje višestruke zaštite, za slučaj da dođe do prodora vazduha, da je hermetičnost ugrožena i da postoji mogućnost izlaženja i najmanje količine F-gasa u atmosferu. U tom slučaju, sistem se gasi, F-gas se povlači u odgovarajući cilindar u okviru svog cevovoda čime se vrši privremena zaštita, pre nego što serviser može da otkrije i ukloni problem.
Ekonomičnije rešenje
„S obzirom na to da je zbog novih regulacija sada sve u tranziciji, mi nismo poredili naše rešenje sa rashladnim sistemom koji postoji već nekoliko decenija, već sa onim sistemima koji su izašli na tržište kada i mi. Poređenje smo radili u odnosu na sva konkurentska rešenja koja dolaze sa novim regulativama i naše rešenje je ekonomski isplativije’’, navodi Nevena i dodaje:
„Naše rešenje je inicijalno skuplje u odnosu sisteme koji su korišćeni decenijama unazad, ali ima brži stepen isplativosti zbog toga što nema potrebe za zamenom i kupovinom dodatnih F-gasova, jer na ovaj način vi ste obezbedili da ono što ste jednom sipali u sistem imate do kraja poslovnog radnog veka sistema. Za razliku od postojećih, gde se vrše dopune F-gasova, koji su jako skupi, negde i na mesec dana, na četri ili šest meseci, zavisi od sistema do sistema’’.
Klijenti iz inostranstva i budući planovi
„Climate Launchpad nam je doneo prve klijente koje nismo ni očekivali kad smo radili analizu tržišta. Reč je o brodovima sa ekstremno velikim instalacijama u Španiji koji su nam se javili sa konkrentnim zahtevom. U tom trenutku je za nas to bilo neočekivano i izazvalo je možda veće slavlje nego pobeda na takmičenju’’, priča nam Nevena o prvim klijentima.
Dodaje i da im je Climate-KIC akcelerator dosta pomogao u razmišljanima, putovanjima, ostvarivanju kontakata i razumevanju tržišta, zbog čega su i najmanje sistema uradili u Srbiji, uzevši u obzir da u našoj zemlji još uvek nije doveden zakon koji reguliše upotrebu F-gasova. Sa druge strane, otvorila su se nova tržišta zemalja koje posluju sa Evropom i gde je obavzeno poštovanje regulativa, međutim globalna pandemija je to sve usporila.
„Trenutni cilj je da se oporavimo od pandemije korona virusa, da vratimo dosta ljudi koji su bili uključeni, ali su, na žalost zbog cele ove situacije, bili prinuđeni da se se bave nekim drugim projektima, da se vratimo i da krenemo tamo gde smo se zaustavili. Krajnji ciljevi su nam da postanemo barem evropski rashladni brend i upišemo se u istoriju i uradimo nešto od opšteg benefita’’, zaključuje Nevena.
Serijal tekstova o domaćim inovatorima koji rešavaju probleme u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine napisan je u saradnji sa kancelarijom Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.
