Kišne padavine mogle bi da zamene sneg na Grenlandu za 40-50 godina

Pod uticajem globalnog zagrevanja snežni Grenland mogao bi u narednim decenijama da postane „kišni”. To će pogoršati posledice klimatskih promena u ostatku sveta prvenstveno kroz porast nivoa mora.

07/12/2021 autorka: Jelena Kozbašić
0

U avgustu 2021. godine na ledenom vrhu Grenlanda (3216 m) zabeležena je prva kiša u istoriji merenja. Zbog sve toplijeg vremena kišne padavine mogle da zamene sneg, koji je uobičajen na Arktiku, pa samim tim i na Grenlandu. Potencijalna „nova normalnost” u ovom području prognozira se za između 40 i 50 godina i još je jedan zabrinjavajuć pokazatelj klimatske krize, zaključili su klimatolozi u studiji objavljenoj nedavno u naučnom časopisu Nature Communications

Prema podacima američkog Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu (NDSIC), 14. avgusta ove godine, temperatura na nadmorskoj visini od preko 3.000 metara na Grenlandu bila je po treći put iznad nule, i to čak devet sati. Ovo je dovelo do kiše na mestu gde je uobičajeno isključivo padao sneg, kao i masovnog otopljavanja snega i leda i oticanja ogromnih količina vode u okean.

Kiša na Arktiku, posledica klimatskih promena koja komplikuje klimatske promene

Više od 130 godina ranije, na samom početku industrijske revolucije, kada emisije gasova sa efektom staklene bašte još nisu značajno narušile klimu na Zemlji, tim norveškog istraživača Fritjofa Nansena, dobitnika Nobelove nagrade, uspešno je okončao ekspediciju surovo hladnom belom pustinjom, Grenlandom, i to pomoću sanki. Meteorolozi su proračunali da su se temperature tokom noći spuštale ispod -40 °C, dok su temperature tokom dana varirale između -20 °C i -15 °C.

Arktik se danas zagreva brže u odnosu na ostale delove sveta. Autori istraživanja zaključili su da će se zbog toga u narednim decenijama odigrati neviđene promene tamošnje klime i životne sredine koje će posledično izmeniti i klimu i životnu sredinu u ostatku naše planete. Prema njihovim prognozama, u periodu od 2060. do 2070. godine kiša će u arktičkom regionu postati dominantan oblik padavina tokom leta i jeseni zamenivši tako sneg. 

Jedna od opasnosti toplijeg i vlažnijeg Arktika jesu oslobađanje ugljen-dioksida i metana i poplave

Naučnici su tranziciju od snega ka kiši na Arktiku opisali kao efekat globalnog zagrevanja. Gubitak morskog leda stvara veće površine otvorene vode. U kombinaciji sa višim temperaturama ovo rezultuje većim isparavanjem i kišnim padavinama. Nove projekcije pokazuju da će kiša zameniti sneg najverovatnije znatno ranije u poređenju sa prethodnim klimatskim modelima čiji su autori pretpostavljali da se promena oblika padavina neće odigrati pre kraja veka.

Raniji pomak od snežnih padavina ka kišnim uzdrmaće stabilnost društvenog i prirodnog sistema na Arktiku i ubrzaće njihove promene. Ovo uključuje promene trajanja snežnog pokrivača i njegovu unutar-godišnju periodičnost (sezonalnost), ali i promene ekosistemskih procesa koje se tiču flore i faune, ali i ljudi.

Ono što se desi na Arktiku ne ostaje na Arktiku

Kao neke od posledica toplijeg i vlažnijeg Arktika navode se smanjenje albedo efekta, veće oslobađanje ugljen-dioksida i metana zbog  odmrzavanja permafrosta i veći rizik od poplava koje bi mogle da razore infrastrukturu i naruše funkcionisanje lokalnih zajednica. 

Sve ove pojave bi zajedničkim snagama dodatno poremetile arktičku klimu i životnu sredinu, a posebno su opasne po divlje životinje poput irvasa i goveda.

Topljenje permafrosta — tačka sa koje nema povratka

Udarac bi pretrpeli i društvo, kultura i ekonomija. Međutim, rezultati nesvakidašnjeg pomeranja oblika padavina ka kiši na Arktiku ne bi bili tako crni za ptice selice: u novim klimatskim uslovima njihova popuacija bi se uvećala.

Promena oblika padavina na području Grenlanda i Norveškog mora neizbežna je čak i u slučaju da ambicioznom klimatskom mitigacijom uspemo da zaustavimo porast srednje globalne temperature znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski nivo, upozorili su klimatolozi. 

Od 1990. godine istopilo se 28 hiljada milijardi tona leda na globalnom nivou

Besomučno sagorevanje fosilnih goriva doprinelo je topljenju najvećeg svetskog ostrva, Grenlanda, poslednjih dvadesetak godina. Skorašnji izveštaj, objavljen u naučnom časopisu Cryosphere, otkrio je da je Zemlja od 1990. do 2017. godine izgubila neverovatnih 28 hiljada milijardi tona leda i da veliki udeo u tome ima Arktik, uključujući i sam Grenland.

Tokom avgusta se na čitav ledeni grenlandski pokrivač sručilo se čak 7 milijardi tona vode usled čega se otopilo 7 puta više leda od dnevnog proseka za to doba godine.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

Ocene stručnjaka

Uprkos tome što iznete projekcije o intenzitetu i učestalosti budućih kišnih padavina na Grenlandu nisu konačne, jasno pokazuju da će, ukoliko ljudi ne sprovedu radikalnu dekarbonizaciju, na istraživanom prostoru više i češće padati kiše.

Ono što posebno zabrinjava eksperte jesu negativne implikacije koje će „kišni” Arktik imati na čitavu Zemljinu kuglu kroz doprinos bržem topljenju leda i porastu nivoa mora.

Meteorolog dr Vladimir Đurđević kaže za portal klima101.rs da ova epizoda treba da nas zabrine. „Ovo je indikator da će se porast nivoa globalnog okeana potencijalno ubrzati u narednih nekoliko decenija, i da će se ova promena u tempu porasta potencijalno dogoditi i mnogo ranije nego što su naučnici očekivali”, objašnjava on.

Od 1901. do 2018. godine nivo mora porastao je za oko 20 cm, što je intenzivniji tempo nego ikada u poslednjih 3 hiljade godina.

Do polovine veka prognozira se još brži porast koji bi mogao da iznosi između 15 i 20 cm bez obzira na to koliko smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte. Od te vremenske tačke sve zavisi od nas. Što manje budemo emitovali gasova sa efektom staklene bašte, to će porast nivoa mora biti manji.

Ovaj globalni problem, u kojem ulogu igraju i potencijalne arktičke kiše u budućnosti, zahteva globalnu akciju kao odgovor, zaključak je naučnika.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR