Dok čovečanstvo pomno prati porast srednje globalne temperature, naučnici su na Grenlandu pokušali da proniknu u tamošnju istoriju i da procene uticaj klimatske krize na ovo ostrvo. U tome su i uspeli, ali rezultati nisu nimalo ohrabrujući.
Naime, Grenland u poslednjih 1000 godina nije bio nikada topliji nego u moderno doba, pokazala je studija objavljena u naučnom časopisu Nature. Prosečna temperatura u periodu od 2001. do 2011. bila je za 1,5 °C viša nego tokom dvadesetog veka.
Svoje istraživanje autori su bazirali na bušenju ledene ploče u centralnim i severnim delovima Grenlanda. Što su dublje bušili led, išli su dalje u prošlost. To im je omogućilo da razlikuju prirodne fluktuacije temperature u odnosu na one koje su prouzrokovane ljudskim aktivnostima.
U izveštaju se navodi da su klimatske promene igrale značajnu ulogu u dramatičnom temperaturnom porastu u regionu Arktika. Današnje temperature koje se mere na Grenlandu bile su nezamislive pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva.
Posledice tamošnjeg topljenja leda osete se i u ostatku sveta. Eksperti upozoravaju da bi Grenland do kraja veka mogao da doprinese podizanju nivoa mora za 50 centimetara u slučaju da se emisije ugljenika nastave istim tempom. Ovo će se odraziti na milione ljudi u priobalnim područjima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako je analiza pokrivala samo period do 2011, od tada se na ovim prostorima beleže ekstremni događaji: poput neočekivano toplog proleća i toplotnog talasa u julu 2019. koji su izazvali otapanje na skoro čitavoj površini ledene ploče, kao i prve kiše na ikada zabeležene na ledenom vrhu Grenlanda (3216 m) u avgustu 2021.
Kako bi se izbeglo još pogubnije stanje u budućnosti, neophodno je hitno smanjenje emisija ugljenika.
