„Industrija vetra do sada je verovala da materijal krakova vetrenjača zahteva novi pristup u dizajnu i proizvodnji kako bi mogao da se reciklira ili da kruži. Od sada možemo da posmatramo stare elise na bazi epoksida kao izvor novog materijala.”
Ovo je izjavila Lisa Ekstrand, potpredsednica i šefica odeljenja za održivost u kompaniji Vestas koja proizvodi vetroturbine, a koja je u sklopu inicijative CETEC razvila inovativni hemijski proces za reciklažu krakova vetrenjača.
Ovi delovi vetroturbina u prošlosti su za reciklere bili veoma izazovni s obzirom na hemijske karakteristike epoksidne smole za koju je kružilo uverenje da ju je nemoguće razbiti na komponente za ponovno korišćenje. S tim na umu, tehnološki lideri su pokušavali da zamene supstancu njenim alternativama ili da je prilagode kako bi olakšali njen tretman.
Kompanija Vestas je problemu pristupila iz drugačijeg ugla stvorivši inovaciju koja je omogućila razgradnju i transformaciju epoksidne smole u sirovinu za eventualnu proizvodnju novih vetrenjača.
Hemijski proces razvijen je u saradnji sa Univerzitetom Arhus, Danskim tehnološkim institutom, proizvođačem epoksida Olin i kompanijom Stena Recycling.
Partneri će se fokusirati na komercijalizaciju rešenja koje će svojim razvojem signalizirati početak cirkularne ekonomije za sve postojeće i buduće vetroturbine.
„S obzirom na to da se proces oslanja na široko dostupne hemikalije, vrlo je kompatibilan sa industrijalizacijom i samim tim može brzo da se širi”, kazala je Mie Elholm Birkbak iz Vestasa.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Decenijama unazad proizvodnja krakova vetrenjača od epoksidne smole predstavljala je standardnu praksu u industriji vetra. Na tržištima, koja su pioniri vetroenergije, rok trajanja prvih vetroturbina približava se kraju, a u narednim godinama to će se samo uvećavati. Kako se navodi, udruženje WindEurope procenilo je da će oko 25 hiljada tona elisa okončati svoj radni vek do 2025.
Ipak, izgleda da „penziju” ne moraju da dočekaju na deponiji.
Kako bude napredovalo, Vestasovo rešenje pružiće priliku da stari krakovi vetrenjača ožive u novim vetroelektranama, kao i da svi kompozitni materijali od epoksida budu izvor sirovina, potencijalno obuhvatajući i druge industrije pored vetra.
U međuvremenu, Vestas aktivno radi na unapređenju recikliranja svih segmenata vetroturbina kako se otpad uopšte ne bi stvarao zaključno sa 2040. Prema kompanijskim tvrdnjama, trenutno je 85% prosečne Vestasove vetrenjače reciklabilno, a najveće teškoće za reciklažu dolaze od rotora.
