Andrej Ceglar je klimatolog u Centru za klimatske promene u Evropskoj centralnoj banci (ECB). Zajedno sa svojim timom donosi nam uvide u to koje nam rizike donose klimatske promene, posebno u sektoru poljoprivrede.
Ceglar je završio meteorologiju na Fakultetu fizike i matematike, kao i doktorske studije agro-meteorologije na Biotehničkom fakultetu, i jedno i drugo na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao službenik u Zajedničkom istraživačkom centru (JRC) Evropske komisije.
A otkud sada u ECB-u, šta ga najviše brine u svetlu globalnog zagrevanja i kako dolazi do migracije agro-klimatskih zona, otkriće vam on sam.
Imate zanimljivu poziciju – klimatolog ste u Evropskoj centralnoj banci (ECB). Šta podrazumeva vaš posao?
Nedavno sam stupio na veoma zanimljivu poziciju klimatskog naučnika u Evropskoj centralnoj banci (ECB). Vodeća ideja ECB-a je stabilnost cena, cilj koji deli većina centralnih banaka. Javlja se sve više dokaza o ključnim posledicama klimatskih promena na stabilnost cena, a takođe su na udaru i druga polja delovanja centralnih banaka poput finansijske stabilnosti i bankarskog nadzora.
Želeo bih da nauku o klimi približim upravljanju rizicima povezanim sa klimom i prirodom uz podršku zelenoj tranziciji i podsticaj šireg delovanja na temu održivog finansiranja. Razvoj odgovarajućeg istraživanja kako bi se bolje razumeli ovi rizici jedan je od mojih presudnih doprinosa ovoj poziciji.
Koje su za vas lično najveće brige na planeti koja se zagreva?
Naša planeta je toplija nego što je bila u poslednjih 125 hiljada godina. Evropa se tokom poslednjih decenija zagrejala više nego dvostruko više od ostatka sveta. No, zagrevanje ne znači samo porast prosečne temperature, ono takođe podrazumeva povećanje klimatske varijabilnosti i povezani porast u učestalosti i razmerama vremenskih ekstrema. Primera radi, učestalost i trajanje suša su se povećali za skoro jednu trećinu od 2000. godine, dok je među poplavama primećen porast od 134%. Ove brojke će se povećavati u budućnosti.
Rezutati jedne studije (PESETA), u sklopu koje smo imali za cilj da procenimo ekonomski uticaj budućih klimatskih promena u Evropi, upućuju na porast ekonomskih troškova povezanih sa klimatskim katastrofama u Evropi za dodatnih 175 milijardi evra godišnje ukoliko pratimo trenutni razvoj emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ublažavanje (mitigacija) bi znatno smanjila ovaj uticaj.
Moja najveća lična briga jeste da ne ispunimo ciljeve Pariskog sporazuma, kojim bi se ograničilo globalno zagrevanje, a samim tim i uticaji klimatskih promena na našu prirodu i blagostanje ljudi.
Šta znači da agro-klimatske zone u Evropi „migriraju” ka severu, zbog čega se to dešava i koje će biti posledice?
Migracija agro-klimatskih zona ka severu predstavlja pomeranje homogenih agro-klimatskih uslova usled rastućih temperatura i povećanja učestalosti ekstremno visokih temperatura. Homogena agro-klimatska zona karakteriše region koji ima homogen klimatski režim u pogledu prosečne temperature i sa tim povezanog trajanja sezone rasta poljoprivrednih kultura.
Postepeno zagrevanje u Evropi već je doprinelo produžavanju sezone rasta i povećanoj aktivnoj akumulaciji temperature, praćenoj češćom pojavom toplotnih talasa. To znači da određeni regioni proživljavaju temperature uslove koji su u prošlosti bili tipični za područja više ka jugu.
Andrej Ceglar
Primera radi, u Zapadnoj Evropi se dešava snažno pomeranje blagih morskih klimatskih zona ka severu koje se javlja u centralnim delovima severne Nemačke zamenjujući kontinentalnu klimu. Oblast pogođena mrazom smanjila se širom Evrope u poslednjih 40 godina, posebno na istoku kontinenta tokom jeseni i rane zime. Sa druge strane, oblast pogođena blagim i jakim toplotnim stresom se povećala posebno na jugu i istoku. Sve u svemu, mediteranska, panonska i južna morska klima iskusile su najsnažniji porast područja pogođenih toplotnim stresom. U budućnosti se očekuje dalje pomeranje agro-klimatskih zona u Evropi ka severu, posebno u istočnim i severoistočnim delovima.
Promene agro-klimatskih zona imaju praktične posledice na poljoprivrednu proizvodnju. Produžena sezona rasta i viša aktivna akumulacija temperature znače da će poljoprivrednici trebati da se prilagode novim uslovima npr. setvom novih prilagođenih sorti, promenom useva i implementacijom drugih mera adaptacije polja. Međutim, u našoj studiji pokazali smo da da uvođenje sorti sa dužim ciklusom rasta može postati sve rizičnije, usled povećane međugodišnje i međusezonske varijabilnosti temperature, koja ide ruku pod ruku sa sušama.
Jedna vaša studija bavi se višegodišnjim predviđanjem uticaja i vrućine na sektor proizvodnje žita. Koliko je naš region ugrožen i kako bi poljoprivrednici mogli da se adaptiraju na ove promene?
U poslednjih 40 godina udeo obradive površine pogođene toplotnim stresom u jugoistočnoj Evropi se uvećao dva puta. Vlažnost zemljišta je smanjena, sa posebno značajnim uticajem na zrno kukuruza. U budućnosti jugoistočnu Evropu karakterisaće značajno duža sezona rasta vegetacije. Površina pogođena toplotnim stresom će se povećati izlažući useve dužim toplotnim talasima. Češće suše mogu prouzrokovati takmičenje između različitih korisnika vode poput poljoprivrede, domaćinstava, turizma i industrije – naročito u scenariju visokih emisija.
Adaptacija će biti od suštinske važnosti za poljoprivrednike kako bi se prilagodili novim klimatskim uslovima. To uključuje različite mere – od promene sorti do povećanja i unapređenja navodnjavanja za određene useve kada je to ekonomski izvodljivo. Ipak, ograničenja u dostupnosti vode i njenom održivom korišćenju mogu biti prepreka većeg navodnjavanja. Povećano prihvatanje klimatskih usluga, razvijenih i osmišljenih sa poljoprivrednicima, takođe je bitna mera prilagođavanja. Na ovaj način poljoprivrednici mogu da optimizuju svoje aktivnosti na poljima kao što su selekcija sorti i planiranje navodnjavanja. Ovo može da smanji troškove proizvodnje, kao i da ublaži pritiske na životnu sredinu.
Proučavali ste efekte globalnog zagrevanja na kukuruz i druge poljoprivredne kulture. Koji su rezultati?
U nedavnoj studiji otkrili smo da je od 1980. naovamo klima u Sjedinjenim Američkim Državama postala povoljnija za uzgajanje kukuruza čime se balansiraju uticaji vrućina i suša na drugim mestima. Ali uticaji vrućina i suša postaće uobičajeni u nekoliko regiona koji se oslanjaju na proizvodnju kukuruza, već uz globalno zagrevanje od 1,5 °C. Ako se svet zagreje za 2 °C, predviđa se da će neviđeni gubici postati uobičajeni u većini područja koja proizvode kukuruz, uključujući i Sjedinjene Američke Države.
Andrej Ceglar
Što se tiče pšenice, zbog porasta temperature može da dođe do povećanja površine koja odgovara ovim usevima, kao i porasta prinosa, na severnijim geografskim širinama (npr. u Kanadi, severnoj Evropi, severnim kineskim ravnicama, severnoj Australiji i istočnoj Africi). Dok se na nižim geografskim širinama očekuje pad prinosa.
Ipak, uticaji stresa izazvanog vrućinama i sušama prestavljaće sve veći izazov. Na temelju mojih prethodnih istraživanja i sve više dokaza iz naučne literature, porašće verovatnoća za propale žetve širom svetskih žitnica, posebno u scenariju visokih emisija. Štaviše, povećaće se rizik od paralelnog propadanja žetvi pšenice kukuruza i soje širom sveta. Ovo može da ima važne posledice na trgovinske mreže s obzirom na to da može doći do narušavanja bezbednosti hrane kada trgovci nisu u mogućnosti da prenebregnu istovremene propale žetve.
Kako ocenjujete svest javnosti o izazovima sa kojim se suočavamo zbog porasta srednje globalne temperature? Koliko duboko se promene klime odražavaju na naše živote?
Mislim da svest javnosti napreduje, ali nedovoljnom brzinom. Svest javnosti je veoma bitna za stimulaciju samomobilizacije i akcije, kao i za mobilizaciju lokalnog znanja i resursa. Ublažavanje klimatskih promena, kao i prilagođavanje na njih, dva su ključna elementa za podizanje svesti.
Smatram da su akcije neophodne posebno u pravcu promene ponašanja društva kada je reč o potrošnji kako bi ona postala održivija. Zahvaljujući prirodi i njenim ekosistemskim uslugama, naši životi i ekonomski rast su mogući. Ali plašim se da će naša civilizacija svedočiti sumornom licu budućnosti u slučaju da nastavimo sa trenutnim nivoima eksploatacije resursa, zagađenjem, emisijama gasova sa efektom staklene bašte i promenama u korišćenju zemljišta. Treba brzo da se pokrenemo i podignemo svest o ozbiljnosti situacije pred nama ako stojimo skrštenih ruku.
Klimatske promene već utiču na naše živote. Kao što sam prethodno pomenuo, već smo zabeležili globalni porast u pojavi vremenskih ekstrema koji rezultuju u gubicima ljudskih života i posledičnoj šteti koja se meri milijardama dolara.
Hajde da uzmemo 2022. godinu kao primer, nešto čega se još uvek sećamo. Evropa je doživela jednu od najgorih suša u poslednjih 500 godina koja je imala poražavajuće posledice na poljoprivredu i izazvala regionalni pad u vodosnabdevanju. Reke (kao što je Po u severnoj Italiji i Rajna u Nemačkoj) su se suočavale sa rekordno niskim protokom, a na jugu kontinenta su divljali rekordni šumski požari.
Van Evrope, dogodili su se nezapamćene i smrtonosne poplave u Pakistanu i istočnoj Africi, i ekstremne suše na Rogu Afrike, u Kini, Sjedinjenim Američkim Državama i severnoj Americi. Klimatske promene već pokazuju da niko, pa čak ni razvijene ekonomije, ne može da se sakrije od njihovog uticaja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Koje posledice, koje ste do sada predvideli sa svojim timom, bi mogle najviše da nas iznenade?
Postoji mnogo elemenata iznenađenja koje budućnost može da nam donese. Postoji rastući rizik od združenih ekstremnih klimatskih događaja (compound climate events). Kod združenih klimatskih ekstrema, višestruke klimatske opasnosti mogu dovesti do nelinearnog pojačavanja njihovog kombinovanog uticaja, suprotno jedinstvenom ekstremnom klimatskom događaju. Primeri združenih ekstremnih događaja uključuju istovremene suše i toplotne talase koji zajedno mogu da povećaju rizik od šumskih požara i da smanje rod useva.
Već vidimo da su nedavni klimatski ekstremi srušili dugogodišnje rekorde, i to u velikom obimu, a oni bi bili neverovatni bez globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima. Zavisno od buduće stope globalnog zagrevanja, mnoga iznenađenja su moguća posebno u scenariju visokih emisija npr. rekordni toplotni talasi.
Andrej Ceglar
Još jedan element iznenađenja mogu biti tzv. tačke preokreta. Budući porast globalnog zagrevanja povećaće verovatnoću za dostizanje nekoliko tački preokreta u klimatskom sistemu i njihovih kaskadnih efekata.
Tačke preokreta često se zasnivaju na samopojačavajućim procesima koji, jednom kada se dostignu, mogu da se nastave bez daljeg spoljnog pritiska. Primeri tački preokreta koje postaju verovatne i pri zagrevanju između 1,5 i 2 °C su gubitak ledenog pokrivača na Grenladu i zapadnom Antarktiku. Potpuni nestanak ledenog pokrivača doveo bi do porasta nivoa mora na svetskom nivou i izazvao bi promene u Atlantskoj meridionalnoj obrtnoj cirkulaciji.
Kako povećanje koncentracija ugljen-dioksida utiče na poljoprivredne kulture?
Odgovor različitih useva varira od sorte do sorte i uslova rasta. Kada je u pitanju odnos koncentracije ugljen-dioksida i useva, moramo napraviti razliku između C3 i C4 useva. Eksperimentalni podaci ukazuju na to da prinosi C3 useva (kao što su pšenica, pirinač i ječam) znatno raste pri dvostruko višim koncentacijama ugljen-dioksida u atmosferi, ali samo pod pretpostavkom da dobijaju dovoljno vode i hranljivih materija. Suprotno tome, prinosi C4 useva (kao što su kukuruz i sirak) ne menja se značajno.
Napomena: Izneti stavovi su stavovi Andreja Ceglara i ne nužno Evropske centralne banke (ECB).
