Klimatska kriza neumoljivo napreduje i dobija na intenzitetu, ogleda se u pokazateljima koje je predstavila Svetska meteorološka organizacija (WMO) Ujedinjenih nacija u svom novom izveštaju, State of the Global Climate 2020, objavljenom 19. aprila.
Uprkos privremenom padu emisija gasova sa efektom staklene bašte prethodne godine, usled restriktivnih pandemijskih mera, atmosferska koncentracija ugljen-dioksida se dodatno povećala 2020, a sve intenzivnije posledice globalnog zagrevanja osetile su se širom sveta.
Prošla godina se izjednačila sa 2016. kao najtoplija godina koja je do sada zabeležena, bez obzira na uticaj hladne faze La Ninja, jedne od tri faze prirodnog klimatskog fenomena, El Ninjo – Južna oscilacije (ENSO). Bez uticaja ove hladne faze, 2020. bi najverovatnije bila najtoplija godina ikada.
Period između 2011. i 2020. jeste najtoplija decenija od kada se vrše meteorološka merenja, dok je srednja globalna temperatura 2020. bila za 1,2 °C viša u odnosu na predindustrijski period.
Prethodne godine zabeležene su rekordne ekstremne vremenske nepogode, od urgana koji su pogodili SAD i Indiju, preko toplotnih talasa u Australiji i na Arktiku, poplava u velikom delu Afrike i Azije do požara u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dodatno, oporavak zajednica od svih ovih nepogoda širom sveta značajno je otežan pandemijom, uzevši u obzir smanjenu proizvodnju hrane, pad privrednih aktivnosti i ograničeni transport.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U pomenutom WMO izveštaju navode se brojni pokazatelji pojačanog inteziteta klimatske krize 2020, a neki od njih su:
· Zabeleženo je drugo najveće topljenje leda na Arktiku od kako se vrše merenja, dok su Antarktik i Grenland izgubili stotine milijardi tona leda, pomažući podizanje nivoa mora
· Sezona uragana na Atlantiku imala je rekordnih 30 imenovanih oluja, dok je njih 12 pogodilo SAD, oborivši još jedan rekord
· Okeani su apsorbovali rekordnu količinu toplote, dok se u preko 80 odsto okeanskih voda dogodio bar jedan morski toplotni talas
· Ekstremne poplave u Africi stvorile su pogodne uslove za najezdu skakavaca na poluostrvu Afrički rog
· Procenjuje se da su ekstremne suše koje su vladale u Južnoj Americi samo u Brazilu uzrokovale poljoprivredni gubitak u vrednosti od 3 milijarde dolara, uz dodatne gubitke u Argentini, Urugvaju i Paragvaju
· Najveći požari ikada zabeleženi pustošili su Sjedinjene Američke Države, dok su u Australiji oboreni temperaturni rekordi, uključujući temperaturu vazduha od 48,9 °C u zapadnom Sidneju
„Ovaj izveštaj pokazuje da nemamo vremena za gubljenje. Klima se menja, a posledice već sada previše koštaju ljude širom planete. Ovo je godina za akciju. Zemlje sveta moraju da se obavežu na postizanje neto-nultih emisija do 2050”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, u saopštenju za medije i dodao:
„Uoči dvadeset šeste konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu, one moraju da oforme ambiciozne nacionalne planove koji će kolektivno smanjiti globalnu emisiju (ugljen-dioksida) za 45 odsto do 2030, u odnosu na nivoe iz 2010. Moraju sada da reaguju i zaštite ljude od pogubnih posledica klimatskih promena”.
