Foto: Flickr / WherezJeff
Razvoj energije vetra u svetu prošle godine oborio je rekord: industrija je kapacitete proširila novim vetroelektranama ukupne snage 117 GW, pokazuje novi, sveobuhvatni izveštaj Globalnog saveta za energiju vetra (Global Wind Energy Council).
Tako je 2023. zapravo bila najbolja godina za vetar do sada i po prvi put kumulativna snaga vetroparkova premašila je brojku od 1 TW.
Prošlogodišnji kapaciteti novih instalacija bili su za 50% veći u odnosu na godinu ranije. Proširenjem dominiraju vetroelektrane na kopnu čiji su kapaciteti uvećani za 106 GW. A pored toga, izgrađeno je i 10,8 GW vetroparkova na moru.
Kako navode autori, ovo najavljuje novu eru ubrzanog napretka vetra koju podstiče povećana politička ambicija, a koja je otelotvorena u istorijskom planu sa Klimatskog samita u Dubaiju o utrostručenju obnovljivih izvora do 2030. godine.
Bez obzira na to, sudeći prema proračunima eksperata, energetska tranzicija i dalje se odvija previše sporo.
Na temelju aktuelnih politika, u izveštaju se navode i projekcije za naredne godine: do 2028, Globalni savet za energiju vetra očekuje razvoj 158 GW novih vetroelektrana godišnje.
Međutim, to je i dalje dvostruko manje nego što je potrebno da bi se ispunio globalni klimatski pakt koji je sklopljen prošle godine u Dubaiju.
Svake godine do kraja decenije, industrija treba da razvija 320 GW vetroparkova, zahvaljujući čemu bi njihovi kapaciteti do 2030. porasli sa oko jednog na tri teravata.
„Trebalo nam je preko četrdeset godina da dostignemo brojku od jednog teravata instalisane energije vetra širom sveta”, poručio je izvršni direktor Globalnog saveta za energiju vetra, Ben Bekvel. „Sada imamo samo sedam godina da instališemo naredna dva teravata.”
Razvoj vetra predvodi Kina, praćena Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilom, Nemačkom i Indijom. Izgradivši 75 GW vetroelektrana u 2023, Kina je postavila novi lični rekord i ostvarila udeo od čak 65% u globalnim instalacijama vetra.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Iako je i Srbija jedna od potpisnica dogovora iz Dubaija, mi smo u proizvodnji struje i dalje uveliko zavisni od uglja. Pomoću najprljavijeg fosilnog goriva dobijamo oko 60% struje, a ostatak pokrivaju pre svega hidroelektrane (32%). Udeo vetroparkova i solarnih elektrana je kod nas i dalje veoma skroman.
Ali domaći energetski pejzaž bi u narednim godinama mogao ozbiljno da se promeni. U novoj verziji Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) prvi put su se našle i projekcije o našem potencijalnom napuštanju uglja do 2050.
