Novo istraživanje koje je 29. juna objavljeno u časopisu Nature Climate Change pokazalo je da se Južni pol u poslednjih 30 godina zagreva tri puta brže od svetskog proseka. Istraživači kažu da su prirodni procesi vodeći uzrok ovog porasta temperature, ali i da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima značajno doprinele tome.
Južni pol je inače jedno od najhladnijih mesta na planeti sa prosečnom temperaturom od – 49 °C. Ranija istraživanja su pokazivala da je antarktički plato jedno od retkih mesta na planeti koje se hladilo dok se ostatak sveta zagrevao zbog klimatskih promena, međutim to više nije slučaj.
U poslednjih 30 godina Južni pol se zagrevao za 0,6 °C po deceniji, što ga čini jednim od mesta koja se najbrže zagrevaju na planeti. Važno je ipak istaći da zagrevanje na Antarktiku nije uniformno i da se sam Južni pol zagreva znatno brže od ostatka kontinenta. Najveći nivo zagrevanja zabeležen je u 21. veku, a 2018.godina je bila najtoplija ikada zabeležena na ovom kontinentu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Glavni uzrok zagrevanja je neuobičajeno topla temperatura okeana u oblasti tropskog zapadnog Pacifika koja je povezana sa prirodnom pojavom koja se zove „međudekadna pacifička oscilacija”. Vodeći istraživač ove studije Kajl Klem sa Viktorija univerziteta u Velingtonu (Novi Zeland) za Carbon Brief kaže da su klimatske promene vrlo izvesno imale ulogu u velikom povećanju temperature na Južnom polu, ali da nisu dominantan uzrok.
U isto vreme, poslednjih godina je u zapadnom delu Antarktika zabeleženo ubrzano topljenje leda na mestima gde kontinentalni glečeri dolaze u dodir sa toplim okeanom. Ovo topljenje može izazvati nestabilnost ledenih ploča na Antarktiku i posledično ubrzan porast nivoa mora.
