Kada idete na posao kolima, pečete kobasice na roštilju, koristite klima uređaj, putujete ili kupujete maline iz Maroka, doprinosite oslobađanju određene količine gasova sa efektom staklene bašte – one zbirno čine vaš karbonski (ugljenični) otisak. Koliko otprilike iznosi vaše pojedinačno učešće u globalnom zagrevanju, možete izračunati pomoću brojnih onlajn kalkulatora karbonskog otiska.
Borba protiv klimatskih promena pre svega treba da se vodi na sastancima bordova direktora najvećih svetskih korporacija, u toku konferencija vodećih političkih zvaničnika i u nacionalnim skupštinama, ali to ne treba da vas demotiviše da i sami unesete neke pozitivne promene za planetu u svoj životni stil.
Danas ćemo se osvrnuti nekoliko načina na koji možete da redukujete svoj karbonski otisak.
1) Ograničite vožnju automobilom i letenje
Saobraćaj je jedan od glavnih izvora gasova sa efektom staklene bašte. Uprkos tome što se teži smanjenju negativnog efekta ovog sektora na klimu, očekuje se da će se do sredine veka emisije iz saobraćaja povećati za 20%. Stručnjaci navode da je njegova dekarbonizacija izuzetno težak poduhvat s obzirom na prognozirani porast populacije i zavisnost industrije od fosilnih goriva.
Ono što vi možete da uradite jeste da emisije svog prevoznog sredstva podelite sa što više ljudi – zbog toga je korišćenje javnog prevoza izuzetno poželjno. Na gradskim vlastima je naravno zadatak da on bude funkcionalan i priuštiv, kao i da je mreža linija razgranata, a vozila javnog prevoza klimatizovana leti i zagrejana zimi.
Dodatno, ukoliko putujete privatnim automobilom, idealno je da se vozite sa još dva-tri saputnika. Još idealnije je da privatni automobil uopšte ne koristite i krećete se pomoću bicikla ili peške – istraživanje iz 2017. pokazalo je da bi ovaj ozelenjeni životni stil rezultovao uštedama ekvivalenta ugljen-dioksida i do 2,4 tone godišnje u razvijenim zemljama. Naravno, ne smemo zanemariti ni avione kao veoma velike emitere – ako stanovnik razvijene zemlje izbegava letenje tokom godinu dana emitovaće 1,6 tona ekvivalenta ugljen-dioksida.
Kod nas bi ove brojke verovatno izgledale drugačije, ali ono što je sigurno jeste da zamena automobila biciklom ili nogama, a aviona – vozom, pravi osetnu razliku u karbonskom otisku pojedinca.
2) Neka i vaše namirnice prelaze manje kilometara
Avokado, banane i citrusi obično deluju veoma privlačno na policama supermarketa. A tek jagode u decembru nakon što ih mesecima niste okusili. Ipak, možda bi ponekad trebalo da se oduprete porivu da jedete ove namirnice s obzirom na to da se ne uzgajaju na našem podneblju.
Autori nove studije su ocenili da 19% emisija od hrane dolazi od transporta, što je tri puta više nego što se do sada verovalo. Na godišnjem nivou se, prema njihovim proračunima, ispusti 3 gigatone štetnih gasova da bi hrana stigla do naših trpeza. Stoga je najbolje da pretežno kupujete lokalno uzgajanu hranu na pijacama, od voća i povrća do jaja i mesa – ili da, ako ste u mogućnosti, zasadite baštu, kako biste makar deo svojih prehrambenih potreba zadovoljili sa potencijalno najkraće moguće udaljenosti od svog doma.
Kada je reč o promeni ishrane na bolje u svetlu klimatskih promena, to možete uraditi i izbacivanjem (ili barem redukcijom) govedine u svom jelovniku – prosečni karbonski otisak jednog kilograma goveđeg mesa iznosi 36 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida, što je skoro 4 puta više u odnosu na piletinu, i do 100 puta više u poređenju sa hranom na bazi biljaka. Povrh smanjenja karbonskog otiska, konzumiranjem alternativa za govedinu doprinećete i smanjenju krčenja šuma.
Kompanija British Petroleum je 2004. godine promovisala sopstveni kalkulator karbonskog otiska kako bi odgovornost za porast temperature prebacila na pleća običnih ljudi poput vas, umesto da se nosi sa sopstvenom krivicom. Ovo je tek jedna u nizu greenwashing kampanja kompanije koja važi za šestog najvećeg zagađivača na svetu, a ima prepoznatljivi logo u zelenoj boji koji bi vas naveo da pomislite da iza njega stoji eko-biznis, a ne jedna od predvodnica na tržištu nafte i gasa.
Procenjuje se da je, globalno gledano, godišnji karbonski otisak prosečne osobe oko 4 tone, dok je kompanija British Petroleum 2020. godine oslobodila 374 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida u atmosferu.
3) Koristite LED svetla
Kada u prodavnici vagate između obične sijalice čija je cena 50 dinara i LED koja je barem 4 puta skuplja, pomislićete da je ekonomičnije da pazarite onu prvu.
Međutim, u proračun bi trebalo da uključite i to što će vam LED rasveta trajati i do 100 puta duže – znači ta jedna sijalica će zameniti i do 100 ovih običnih od po 50 dinara – ali i da će koristiti i do 75% manje energije, što će vam doneti još ušteda.
Pored vašeg kućnog budžeta zbog ove tranzicije biće vam zahvalna i planeta – imajući u vidu da se naš energetski sistem zasniva na termoelektranama na ugalj koje imaju visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte, bilo kakvo smanjenje u potrošnji energije znači.
4) Isključite uređaje koje ne koristite iz struje
Da li ste znali da vaš telefon na punjaču, čak i nakon što je potpuno napunjen, i dalje crpi znatne količine struje, a laptop je još iscrpniji? Čak i ako punjač ostane u utičnici bez prikačenog uređaja, električna energija i dalje se troši – iz tog razloga kućište biva toplo na dodir. Ovo je indikator rasipnički potrošene struje i vašeg novca, a samim tim i nepotrebno ispuštenih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Sve to moglo je da bude sprečeno prostim isključivanjem uređaja iz struje.
Među tzv. energetske vampire spadaju i konzole za igrice, plazma televizori, LCD monitori, kompjuteri, mikrotalasne, baze za bežične telefona, laserski štampači. S obzirom na to da su ovo uglavnom uređaji koji su vam neophodni non-stop, korak u dobrom smeru je čak i da izvadite kablove iz utičnica kada ste na duži vremenski period odsutni od kuće.
Preporučuje se gašenje svetala u prostorijama u kojima se ne boravi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
5) Posadite drvo
Velike kompanije u toku godine oslobađaju količine gasova sa efektom staklene bašte koje se mere milionima tona i za neutralizaciju njihovih emisija neophodna su ogromna, tehnološki napredna i skupa rešenja za dekarbonizaciju. Sa druge strane, godišnji karbonski otisak prosečnog stanovnika Srbije iznosi oko 5 tona ekvivalenta ugljen-dioksida, pa vaš lični karbonski ofset može da bude drveće i zelenilo kojim ćete oplemeniti svoje dvorište.
Odraslo drvo u toku jedne godine može da upije i do 21 kilogram ugljen-dioksida, odnosno oko jedne tone u periodu od 100 godina. Imajte na umu da sve biljke apsorbuju ovaj gas te što je vaša okolina zelenija, to je klimatski pozitivnija. Redukcija gasova sa efektom staklene bašte, a posebno metana, postiže se i kompostiranjem.
