Fotografija: Marcin Konsek / Wikimedia Commons / CC BY-SA 4.0
Obnovljivi izvori su prošle godine oborili još jedan rekord: ukupni svetski kapaciteti su povećani za oko 290 GW. Sada zamislite još veću snagu solara i vetra na samo jednom mestu na planeti, u pustinji Gobi. Kina u pustinjskim regionima planira projekat obnovljivih izvora energije (OIE) od 450 GW kako bi do 2060. godine bila karbonski neutralna. To je duplo više u odnosu na postojeći kapacitet solarne i energije vetra u Sjedinjenim Američkim Državama.
Izgradnja solarne elektrane od 100 GW već je u toku, a čitav projekat bi trebalo da bude finalizovan u narednih 8 godina.
Ova azijska ekonomska sila globalni je lider kada je reč o razvoju zelene energije i svoje kapacitete proširuje brže nego bilo koja druga zemlja. Prema najavama predsednika Si Đinpinga, očekuje se da će kineske emisije ugljenika dostići maksimum pre 2030; zarad ostvarivanja zacrtanih klimatskih ciljeva kapacitet solarne i energije vetra treba da iznosi barem 1200 GW do isteka tog perioda.
Do kraja prošle godine, Kina je instalisala 306 GW solara i 328 GW vetra, a zahvaljujući novim postrojenjima ukupni instalisani kapacitet OIE u zemlji premašio je 1000 GW. OIE sada čine oko 43% ukupnih instalisanih energetskih kapaciteta. Pored sunca i vetra značajni ulogu u sistemu imaju i hidroenergija i biomasa.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Međutim, iako će jednim projektom svojoj elektromreži pridružiti zelenu energiju u razmerama koje većina zemalja nema u ukupnim energetskim bilansima, Kina i dalje ne diže ruke od uglja. Kako je najavljeno, ova zemlja teži da smanji oslanjanje na uvoz najprljavijeg fosilnog goriva. Zbog toga će domaću proizvodnju uglja da poveća za 300 miliona tona. To je otprilike ekvivalentno godišnjem uvozu.
Ovo je realan pokazatelj da se energetska tranzicija u Kini ipak ne odvija na način na koji bi trebalo – odnosno obnovljivi izvori ne zamenjuju termoelektrane na ugalj, već se trenutno i jedni i drugi razvijaju uporedo.
Ocenjuje se da su trenutni prioriteti zemlje ekonomski rast i stabilnost sistema, u takvoj situaciji zvaničnici se okreću oprobanim praksama, pa klima trpi usled ovakvog donošenja odluka. A posledice se osećaju na nivou čitave Zemlje zato što Kina, zbog razvijene industrije, godinama unazad ispušta najviše ugljen-dioksida u atmosferu – bez njenog aktivnog učešća borba protiv klimatskih promena osuđena je na propast.
