U najnovijoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu Biological Conservation pokazano je da efekti klimatskih promena i globalnog zagrevanja ugrožavaju najvrednija i najbogatija staništa na Zemlji, u kojima živi veliki broj životinjskih i biljnih vrsta, dok su najugroženije endemske vrste. Sajt specijalizovan za klimatske promene Carbon Brief je objavio sažetak rezultata istraživanja i razgovor sa autorima.
Ljudi deceniijama unazad u atmosferu unose velike količine ugljen-dioksida kroz sagorevanje fosilnih goriva i na taj način doprinose povećanju globalne temperature Zemlje. Ova biljna i životinjska staništa su u opasnosti i mogla bi potpuno da nestanu ukoliko države sveta ne ispune obaveze dogovorene Pariskim sporazumom iz 2015. godine i značajno redukuju emisije ugljen-dioksida.
Koje vrste su najugroženije?
Studija pokazuje da će se negativni uticaj klimatskih promena najviše odraziti na endemske vrste, odnosno biljne i životinjske vste koje žive u samo jednom regionu. Više od 90% endemskih vrsta suočiće se sa posledicama ovih promena. Te posledice podrazumevaju smanjenje populacije, ukoliko globalno zagrevanje dostigne nivo od 3 ℃ iznad predindustrijskih vrednosti.
Studija takođe izračunava rizike od izumiranja endemskih vrsta na različitim nivoima zagrevanja. Tu pronalazimo da je 2% endemskih vrsta u riziku od izumiranja ako je zagrevanje ograničeno na 1,5 °C, dok je 4% u riziku kada taj nivo dostigne 2 °C. Međutim, taj broj se povećava na 20% za kopnene ekosisteme i na 32% za morske ekosisteme ako zagrevanje dođe do 3 °C.
Biljne i životinjske vrste
Biljke i životinje se na osnovu toga gde žive grupišu u tri kategorije – endemske, autohtone i uvedene vrste.
Endemska vrsta živi isključivo u jednom geografskom regionu. Na primer, sve vrste lemura su endemi Madagaskara, što znači da ih nema ni na jednom drugom mestu na planeti. Slično tome, nacionalna ptica Južne Afrike, plavi ždral, jedinstvena je u toj zemlji, dok je snežni leopard endem Himalaja. Ljudima u našoj zemlji je poznat primer Pančićeve omorike koja je endemska vrsta koja živi na području Balkana
Vrsta koje se nalazi u određenom ekosistemu usled prirodnih procesa, kao što su prirodna distribucija i evolucija, se naziva autohtonom vrstom (native species). Na primer, koala je poreklom iz Australije i nijedna ljudska intervencija nije uticala na njenu pojavu niti širenje na ovom području. Sa druge strane, ako vrsta nije prirodno pronađena u datom regionu, već je tamo dovedena ljudskim delovanjem, bilo namerno ili nenamerno, naziva se uvedena vrsta.
Studija predviđa da će endemske vrste na kopnu osetiti veći uticaj klimatskih promena, i to 2,7 puta više u odnosu na autohtone vrste, a čak 10 puta više od vrsta koje su uvedene.
Endemske vrste su najizloženije klimatskim promenama iz razloga što žive samo u određenim oblastima i u manjim populacijama. One su često i specijalizovane za preživljavanje samo u tim staništima u kojma se nalaze. Zato, ukoliko zbog klimatskih promena dođe do ugrožavanja njihovog staništa, ove vrste jednostavno nemaju mogućnost da se „presele” i nasele nove oblasti.
Tako dolazimo do problema koji direktno utiče na stabilnost ekosistema. To je gubitak biodiverziteta odnosno biološke raznovrsnosti. Zdravi i raznovrsniji ekosistemi su stabilniji i povezani su sa čistim vazduhom, čistom vodom i hranom. Svi ovi faktori direktno utiču na čoveka, pa bi spašavanje ovih vrsta povećalo benefite koje čovek ima od prirode.
Zbog nedostatka podataka o morskim vrstama, vodeni sistemi se ređe razmatraju. Međutim, važno je naglasiti da je morskim organizmima kojim preti izumiranje gotovo duplo veći kod endemskih vrsta nego kod autohtonih. Iz tog razloga, ako posmatramo Sredozemlje, koje predstavlja zatvoreno more sa velikim brojem endemskih vrsta, očekuje se da će jedna četvrtina vrsta koje tamo žive biti pod velikim rizikom od izumiranja zbog klimatskih promena. Pod „velikim rizikom od izumiranja“ naučnici smatraju vrste kod kojih je pad zastupljenosti veći od 80% .
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ostrvske i planinske vrste jedne od najugroženijih
Studija takođe izračunava rizik od izumiranja vrsta u različitim klimatskim, geografskim i biološkim kategorijama.
Studija pokazuje da će, u sličaju da se planeta zagreje za više od 3 °C, trećina kopnenih i polovina morskih endemskih vrsta biti u opasnosti od izumiranja.
Vrste koje su najviše ugrožene zbog klimatskih promena su one koje žive na ostrvima i na izolovanim hladnim planinama, koje su okružene niskim predelima u kojima je toplije nego na visini.
Ostrvske vrste često ne mogu da prate promenu klime jer je njihovo sledeće pogodno stanište okruženo ogromnim prostranstvima vode. jedna od oblasti sa velikim brojem ostrva koja je posebno ugrožena je Okeanija, gde se predviđa da će polovina endemskih vrsta biti u opasnosti od izmuiranja zbog porasta srednje globalne temperature.
Sa druge strane, planinske vrste su često osuđene da se penju na veću visinu kako bi kompenzovale porast temperature. Međutim, što se vrsta više penje, to joj ostaje manje prostora na raspolaganju.
Iako je važno proučavati područja visoke biološke raznovrsnosti, jer bi očuvanje vrsta u tim oblastim dalo najbolje rezultate, bitno je fokusirati se i na mesta siromašna vrstama, Razlog tome je što gubitak samo jedne vrste može dramatično da promeni ekosistem jer ne postoje zamene za nju.
Ukoliko želimo da očuvamo funkcije ekosistema na Zemlji, moramo se upoznati sa svim načinima pomoću kojih bismo mogli spasiti većinu ugroženih vrsta na Zemlji, posebno one najvažnije- endemske vrste.
