Ilustracija: Ivan Avdić
Ovi naizgled nasumični nizovi uspravnih linija u različitim nijansama plave i crvene boje – na silueti Golubačke tvrđave za Srbiju i panorami Beograda – suštinski nisu nimalo nasumični: posredi su klimatske štrafte, svojevrsni lakmus papir za porast temperature.
U subotu, 21. juna, obeležava se osmi po redu Dan klimatskih štrafti uz slogan „Pokaži svoje štrafte”. Očekujte da ih vidite svuda – na televiziji, društvenim mrežama, odeći naučnika, pa čak i kako „farbaju” popularne znamenitosti.
Šta su klimatske štrafte i zašto su važne?
Klimatske štrafte osmislio je 2018. godine profesor Ed Hokins sa Univerziteta u Redingu sa ciljem da fenomen globalnog zagrevanja učini jednostavnim i razumljivim široj javnosti. Svaki niz počinje davne 1850. godine, kada zavisnost od fosilnih goriva još nije uzela maha, a završava prošlom godinom – najtoplijom godinom u globalnoj istoriji merenja i godinom rekordnih emisija.
Razumevanje klimatskih štrafti je intuitivno: svaka linija predstavlja boju koja ukazuje na to koliko je određena godina bila hladnija ili toplija od proseka u referentnom periodu od 1961. do 2010. godine. Što su nijanse plave tamnije, to je prosečna temperatura bila niža od normale, dok tamnije nijanse crvene signaliziraju višu prosečnu temperaturu.
Na sajtu Show Your Stripes možete istražiti i preuzeti klimatske štrafte za svet, kontinente, ali i za preko 200 država i gradova.
Iako se kreiraju na osnovu lokalnih podataka, sve klimatske štrafte dele zajedničku, zabrinjavajuću karakteristiku: na levoj strani vizuala, koja prikazuje daleku prošlost, dominiraju plave linije sa tek ponekom bledo crvenom.
Međutim, desna strana, koja oslikava savremeno doba, preplavljena je crvenim nijansama, naročito od 2000. godine.
Ovaj univerzalni obrazac jasno pokazuje da zagrevanje iz godine u godinu uzima sve veći zamah, a to je vidljivo na klimatskim štraftama za Peking ili Sidnej, za Venecuelu ili Severnu Makedoniju, pa čak i za okeane ili pustinje Bliskog istoka.
Kako izgledaju klimatske štrafte za Srbiju i Beograd?
Srbija nažalost nije izuzetak od pravila – štaviše, zagrevamo se brže od ostatka sveta: dok globalno zagrevanje od predindustrijskog razdoblja (1850-1900) iznosi oko 1,2 °C, naša zemlja se zagrejala 50% više, za 1,8 stepeni.
Stoga ne iznenađuje sledeći podatak koji možemo da „pročitamo” sa klimatskih štrafti: dok je planeta tokom 2024. bila toplija za oko jedan stepen nego u periodu 1961-1990, kod nas je porast temperature bio dvostruko veći, premašivši 2 °C.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), godina za nama bila je ubedljivo najtoplija otkako postoje merenja u Srbiji, sa nezamislivom prosečnom temperaturom od 13,3 °C. Ta cifra je nadmašila nekadašnju, ne tako daleku normalu (1961-1990) za čak 3,1 °C, preuzimajući neslavni tron najtoplije godine od 2023. godine, sa razlikom od skoro jednog stepena.
Klimatske promene nismo iskusili samo tokom ove dve rekordne godine, već ih trpimo decenijama unazad: devet od deset najtoplijih godina ikada zabeleženih u našoj zemlji desilo se u dvadeset prvom veku, a samo jedna u dvadesetom – 2000. godina, koja je trenutno tek na šestom mestu najtoplijih.
Ni slika Beograda nije ništa manje uzavrela, naprotiv: 2023. godina je bila najtoplija u glavnom gradu od 1888. godine, sa prosečnom temperaturom od 14,8 °C, da bi je već 2024. nadmašila sa 15,9 °C.
Uz prognoziranih 45-65 tropskih dana u Srbiji i očekivane žestoke, produžene toplotne talase, klimatske promene će nam i ovog leta razotkriti svoje užareno lice.
I veoma izvesno se na tome neće zaustaviti.
Da li će nam trebati još tamnija crvena? Budućnost klimatskih štrafti je u našim rukama
Zbog 2023. godine, koja je uz globalni porast temperature od 1,48 °C oborila sve dotadašnje rekorde, Ed Hokins je na klimatske štrafte dodao novu, tamniju nijansu crvene. A za njom je usledila još ekstremnija 2024.
U godinama koje nam predstoje, čak i ovaj prošlogodišnji rekord bi mogao da padne.
Svetska meteorološka organizacija (SZO) nedavno je objavila alarmantan izveštaj: postoji velika verovatnoća (70%) da narednih pet godina u celosti premaši donju granicu iz Pariskog sporazuma o zauzdavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje. Mada to neće u potpunosti podriti mogućnost ispunjenja Pariskog sporazuma, jer se on tiče višedecenijske normale, i te kako će uzdrmati put ka ostvarenju tog cilja.
Ako je verovati online alatima, trenutno najtamnija crvena klimatska štrafta ima HEX oznaku #440007 – i postoji još desetine tamnijih crvenih nijansi.
Međutim, bez obzira na postojeće prilike u pogledu vizuelnog rešenja,, mi zapravo nemamo luksuz daljeg produbljavanja klimatskih promena. One već sada nose ogroman ceh po prirodu i društvo – i to ne samo kroz porast temperature, već i kroz povećanje učestalosti i jačine vremenskih ekstrema. Klimatske promene ne biraju – pogađaju bebe i trudnice, njive i voćnjake, biljke i životinje, fabrike i puteve, nacionalne parkove i gradove, zdravlje i život, ostavljajući neizbrisiv trag u našoj svakodnevici.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Budućnost klimatskih štrafti je u našim rukama: ova godina može da bude prekretnica ka ubrzanom smanjenju emisija, što bi dovelo do usporavanja zagrevanja, pa čak i do stabilizacije globalnih temperatura.
Ali ukoliko i dalje budemo vukli noge u napuštanju fosilnih goriva, ova godina takođe može da bude još jedna u nizu izgubljenih šansi. U tom slučaju, u našem pamćenju urezaće se kao relativno hladna, a naša deca i unuci živeće na još toplijoj, opasnijoj planeti od nas.
Dobre vesti su da od naših današnjih odluka zavisi koji će se od ova dva scenarija zaista ostvariti. Nama mnogo bolje izgleda ovaj prvi, a vama?
