Ledena doba su u velikoj meri oblikovala našu planetu, uticala su na nastanak jezera, reka, mora, fjordova, ali i plodnog zemljišta. Iako već više vekova privlače interesovanje naučnika i predmet su mnogih istraživanja, još uvek nam nisu u potpunosti poznati svi detalji o tome kako ona „nastaju i nestaju”.
Kada neko kaže „ledeno doba” verovatno vam prvo padne na pamet neka od scena iz istoimenog crtanog filma i slike mamuta i sabljozubih tigrova koji se kreću kroz široka prostranstva okovana snegom i ledom. Većina ljudi ovaj pojam poistovećuje upravo sa tim poslednjim hladnim periodom koji se završio pre 11.700 godina što je u velikoj meri i omogućilo uslove da se ljudska civilizacija razvije do oblika u kome se danas nalazi.
Međutim, kao što ćete saznati u ovom tekstu, priča o ledenim dobima je malo složenija, a možda će vas iznenaditi i informacija da mi zapravo trenutno živimo u jednom takvom periodu.
Kako se definiše ledeno doba?
Ako govorimo o ledenim dobima u širem smislu, takozvanim velikim ledenim dobima, njih je u istoriji naše planete bilo pet, a osnovni preduslov da se kaže da je Zemlja u velikom ledenom dobu jeste postojanje ledenih ploča u blizini polova i glečera na visokim nadmorskim visinama.
Jedno od velikih ledenih doba još uvek traje i naziva se Kvaternarna glacijacija. Počelo je pre 2,5 miliona godina, a najjasniji znak da je još uvek tu, jesu ledene ploče koje se nalaze na Zemlji. Kada se planeta ne nalazi u velikom ledenom dobu, tada kažemo da je Zemlja u „staklenoj bašti” (eng. Greenhouse Earth), i na njoj tada nema ledenih ploča.
Međutim, ledeno doba najčešće ne zamišljamo ovako, već uglavnom imamo u vidu svet kakav je bio pre razvoja savremenog društva, kada su ledene ploče zadirale duboko u Evropu i Severnu Ameriku.
Razlog za to je što se u okviru velikog ledenog doba, javljaju toplije i hladnije epizode koje se nazivaju glacijalni i interglacijalni periodi i njihova smena je vođena Milankovićevim ciklusima.
Tako je naša najčešća predstava o ledenom dobu u stvari povezana sa poslednjim glacijalnim periodom iz koga su ostale ledene ploče na Antarktiku i Grenlandu.
Interglacijalni periodi, sa druge strane, su znatno topliji i tokom njih leda ima znatno manje, odnosno on se povlači sa mnogih delova planete. Mi danas živimo u jednom takvom interglacijalnom periodu koji se zove holocen i počeo je pre oko 11.700 godina.
Tako na pitanje u kakvom periodu mi trenutno živimo, najpravilnije bi bilo reći da smo mi danas u interglacijalnom periodu, unutar poslednjeg ledenog doba.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Zašto dolazi do smenjivanja toplijih i hladnijih perioda u okviru velikog ledenog doba?
Na nastanak ledenih doba svakako utiče veliki broj faktora, a veliki preokret u njihovom razumevanju napravio je četrdesetih godina prošlog veka Milutin Milanković kada je utvrdio da se određeni faktori kretanja Zemlje mogu povezati sa smenom glacijalnih i interglacijalnih perioda.
U smeni ovih perioda ključno je koliko Sunčevog zračenja, odnosno koliko toplote dopire do odgovarajućih geografskih širina na Zemlji, a tri glavna faktora koja na to utiču su: nagib ose rotacije, oblik orbite koji se menja, i kolebanje prilikom kretanja koje podseća na čigru.
Ovakav režim cikličnih smena, vođen Milankovićevim cikulusima, vladao je na planeti poslednjih otprilike 2,5 miliona godina. Tokom ovog perioda bilo je relatvno toplijih i hladnijih epizoda, ali je prosečna globalna temperatura uglavnom bila za pet do deset stepeni niža u odnosu na sadašnju.
Međutim, na ledena doba utiču i drugi faktori, među kojima je i nivo gasova sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi što dovodi i do zagrevanja površine planete.
Dokle će trajati topli period?
Pedestih i šedesetih godina prošlog veka zabeleženi su blagi padovi temperature čemu je najviše doprinela globalna industrijalizacija i čestično zagađenje vazduha usled kog Sunčevi zraci nisu mogli da dopiru do Zemlje. U pojedinim naučnim časopisima postavljalo se pitanje da li novi period glacijacije već počinje, ali onda je sedamdesetih godina temperatura počela da raste, a u dvadeset prvom veku smo svedoci sve viših temperatura.
Prema Milankovićevim ciklusima ovaj period pauze između dva glacijalna perioda u kom živimo trebalo je da traje još 25.000 do 50.000 godina.
Međutim, ljudske aktivnosti doprinele su da se ovaj topliji period dodatno produži tako se da prema nekim predviđanjima, može desiti da narednih 100.000 godina nemamo novu epizodu glacijacije, odnosno ono što se popularno naziva ledeno doba, a glavni uzrok su emisije gasova sa efektom staklene bašte. Povećana količina ovih gasova u atmosferi umanjiće efekte u promeni preraspodele Sunčevog zračenja usled Milankovićevih ciklusa.
