U poslednjih par godina u Srbiji se sve više govori o ekološkim problemima. Stiče se utisak da građani više pažnje pridaju ovim temama, te da ih stanje životne sredine u Srbiji, a i u svetu sve više zanima. S obzirom na to da su mediji ti koji omogućavaju građanima da budu informisani o tim dešavanjima zanimalo nas je da li je naš utisak tačan i da li je došlo do rasta broja objava o klimatskim promenama. Shodno tome, sproveli smo jednu analizu.
Istraživanjem su obuhvaćeni portali N1, Blic, Danas i B92. Praćeno je njihovo izveštavanje u periodu od 01.01.2018. – 31.05.2021. godine. U ovom opsegu od 41 meseca, hteli smo da proverimo kako mediji izveštavaju po pitanju termina: klimatskih promena, globalnog zagrevanja, zagađenja vazduha, požara i deforestacije. U istraživanju smo pratili broj tekstova koji je posvećen analiziranju, ali i izveštavanju o ovim terminima u navedenom vremenskom periodu.
Svetski mediji i odnos prema izveštavanju o životnoj sredini
Poznati svetski mediji kao što su The Guardian, Routers, BBC, New York Times i mnogi drugi, imaju na svojim sajtovima posebne delove koji su posvećeni ekološkim problemima, životnoj sredini, klimatskim promenama i energetici. Kako god da se ti delovi padajućih menija nazivali, ono što je interesantno jeste što takvi delovi na sajtovima postoje i posebno što su odvojeni kao zasebni odeljci. To pokazuje da ovi mediji žele da svoje čitaoce upute na tekstove ove sadržine, ali i da daju dodatni značaj ovim temama.
Ovakav trend nije još uvek zaživeo u Srbiji. Međutim ono što je pohvalno, jeste to što postoji nekoliko portala (EkoBlog, Balkan Green Energy News, Energetski portal) koji se poput klima101.rs bave prevashodno analiziranjem i izveštavanjem u oblastima klimatskih promena, životne sredine, energetike i drugim povezanim temama. Njihov značaj je svakako velik jer predstavljaju mogućnost da se čitaoci upoznaju sa dubljim i ekspertskim analizama koje nisu u tolikoj meri karakteristične za mainstream portale. S druge strane posebni odeljci za životnu sredinu, još uvek se nisu izdvojili kao nešto preterano interesantno u vodećim sprskim medijima, te se se ove teme uglavnom nalaze u odeljcima Život, Društvo i Nauka i tehnologija.
Mediji u Srbiji – rezultati analize (istraživanja)
Za razliku od prethodno pomenutih portala koji se usko bave temama koje su bile naš deo istraživanja, svesno smo ih isključili iz analize. Kada se govori o klasičnim medijima koji u svom opsegu obuhvataju veliki broj različitih tema od politike do sporta, istraživanjem smo hteli da proverimo 4 portala, odnosno N1, Blic, Danas i B92. Rezultati do koji smo došli pokazuju nam da postoji trend uvećanja broja objava odnosno izveštavanja o pitanjima klimatskih promena i životne sredine u radu ova četiri portala. Kao i da je iz godine u godinu primećen rast broja članaka o ovim temama.
Izveštavanje o klimatskim promenama
Naučnicima je već pola veka poznato da se klimatske promene dešavaju, ali u Srbiji se o ovoj temi donedavno nije mnogo govorilo u medijima. Međutim, u poslednjih nekoliko godina došlo je do promene. Jedan od razloga za to jeste sve veći globalni značaj ovog pitanja, ali i rast interesovanja u Srbiji za ekološke probleme generalno.
Kada se govori o samom broju tekstova primetan je trend rasta u analiziranom periodu. Naime, iako se i tokom 2018. godine izveštavalo o ovoj temi, broj članaka se u narednim godinama samo uvećavao, što je svakako značajno za informisanje građana, kao i podizanje svesti o ovoj temi. Najviše se govorilo o negativnom uticaju koji klimatske promene imaju po planetu i građane. Takođe pisalo se i o uticaju na biljni i životnjski svet, ali i o promenama u načinu života i posledicama koje će nas sustići ako se ne reaguje na probleme. Teme tekstova su i klimatski samiti, ali i kreativna rešenja pomoću kojih se daju doprinosi rešavanju gorućeg globalnog problema.
Sa terminom klimatske promene povezane su i brojne posledice koje nastaju zbog porasta temperature koji se beleži već decenijama. Mi smo zato pored klimatskih promena ispitali i to koliko se izveštava o topljenju leda, toplotnim talasima, ali i o samom globalnom zagrevanju, posebno zato što se termini klimatske promene i globalno zagrevanje često koriste kao sinonimi.
Kada se govori o topljenju leda, tekstovi su uglavnom posvećeni santama leda, glečerima, njihovom odvajanju i topljenju, ali i negativnim dešavanjima na oba pola. Značajno kada je ovo izveštavanje u pitanju jeste što se ova tema stavlja u kontekst klimatskih promena, te se analizira uticaj ljudskog faktora na porasta temperature i negativno delovanje na lednike. Pored izveštavanja o topljenju leda na polovima, tekstovi obrađuju i druge delove sveta, poput Sibira, Himalaja, Čilea itd.
Domaći mediji redovno izveštavaju o toplotnim talasima koji se dešavaju u regionu, ali i globalno, međutim primetno je da za razliku od topljenja leda, toplotne talase ne povezuju često sa posledicama klimatskih promena.
Termin globalno zagrevanje je pristutan u medijima u Srbiji, međutim u poslednje tri godine nema velike razlike u broju objavljenih članaka koji u naslovu sadrže ovaj termin. Razlog za to bi mogla da bude činjenica da se u medijima sada mnogo češće koristi izraz klimatske promene, te da zato kod njega ne beležimo porast koji je vidljiv u slučaju ostalih termina. Ono što je takođe zajedničko za pretrage globalnog zagrevanja, ali i topljenja leda jeste izveštavanje o ugroženim žvotinjskim vrstama. Na konto toga mediji pišu o sve većem pomoru životinja usled klimatskih promena, ali i o nedostatku hrane i sve izraženijim promenama u izgledu samih ekosistema.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Požari i deforestacija
Sezone požara su poslednjih godina nažalost postale još intenzivnije, tako da su vremenom postale deo standardnog dešavanja na koje smo skoro pa i navikli. U analizi smo se bavili prvenstveno ispitivanjem tekstova o požarima koji su zahvatali šume i prirodna staništa. Očekivano, analiza je pokazala rast izveštavanja, odnosno da je najveći broj tekstova zabeležen tokom 2019. i 2020. godine kada su besneli požari u Australiji, Amazoniji, Kaliforniji i Sibiru. U poslednjoj godini analize, tekućoj 2021. skoro i da nema članaka, što je posledica srećnih okolnosti manjeg broja požara u dosadašnjem delu godine. Pored pomenutih požara o kojima se puno izveštavalo na globalnom nivou pojedini portali su dosta pisali i o požarima u Srbiji i regionu.
Povezano sa požarima jeste i pitanje deforestacije. O ovom pitanju je naspram požara, daleko manje pisano. Iako ne možemo govoriti o nekom velikom trendu rasta ili pada u izveštavanju, zanimljivo je istaći da najveći broj tekstova prati dešavanja sa sečama u Amazoniji i odnosom tamošnjeg predsednika Žaira Bolsonara po tom pitanju. Sa domaćeg terena, najviše se govorilo o seči u Košutnjaku i planovima za tamošnju gradnju, i povezivanjem ove teme sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem.
Zagađenje vazduha
Možemo slobodno reći da je zagađenje vadzuha ekološka tema broj jedan. U datom vremenskom opsegu u kojem smo analizirali medijsko izveštavanje primetno je u sva četiri medija uvećanje izveštavanja o problemima zagađenja vazduha. To se najbolje vidi po tome što je tokom 2018. o ovom problemu izveštavano, ali ni blizu kao u narednim godinama. Tako je primera radi došlo do petostrukog, pa čak i desetostrukog uvećanja u slučaju pojedinih portala. O zagađenju vazduha se najviše piše u kontekstu Zapadnog Balkana. Najveći broj tekstova se odnosi na gradove poput Beograda, Sarajeva, Skoplja, Bora, ali i mnogih drugih.
Ovaj trend rasta ne treba da nas iznenadi iz više razloga. Prvo javnost u regionu Zapadnog Balkana je postala u poslednjih par godina veoma zainteresovana za ove teme. Na to se nadovezuje i činjenica da se organizuju i protesti, pišu peticije daleko više kritikuju vlasti i nadležni organi. S druge strane uticaj se vidi i kroz rad različitih aplikacija putem kojih je moguće saznati kako je realno stanje na terenu, što je dodatno doprinelo uvećanju sadržaja kada je ova tema u pitanjju. Takođe kada se govori o periodu godine kada se najviše o ovoj temi piše to je ubedljivo period pred i tokom grejne sezone, kada su koncentracije štetnih materija u vazduhu daleko izraženije.
Zaključak
Iz date analize se može zaključiti da se o pitanjima klimatskih promena i zaštite životne sredine sve više izveštava u Srbiji. Međutim, mora se istaći i da je početna pozicija bila prilično niska, odnosno da do skoro nismo mogli tako puno da čujemo o ovim temama u domaćim medijima.
Pohvalno je da su mediji prepoznali klimatske promene kao važnu temu za izveštavanje, ali je primetno i da se većina članaka zasniva na agencijskim vestima koja prenose pisanja globalnih medija. Broj domaćih novinara koji se specijalizuju za ove teme još uvek nije visok, ali očekujemo da se u narednom periodu pojavi sve veći broj novinara koji se na ozbiljnom nivou bave temama zaštite životne sredine i klimatskih promena.
U ovom trenutku nismo imali kapacitet da sprovedemo sveobuhvatno istraživanje i obradimo veći broj medija i duži vremenski period, ali smo i u ovom ograničenom obimu dobili nagoveštaje koji potvrđuju utisak da se u Srbiji o ovim temama sve više piše. Doprinos tome daje i klima101.rs pošto su naši članci slobodni za preuzimanje, a u poslednje dve godine zabeležili smo više od 300 objava naših tekstova u vodećim domaćim medijima.
