Foto: Wikimedia / Secretaría de Cultura Ciudad de México / Creative Commons Attribution 2.0 Generic
Klaudija Šajnbaum Pardo, poznata i kao „la Doctora” (doktorka) zbog svojih impresivnih akademskih uspeha, fizičarka je sa doktoratom u oblasti energetskog inženjeringa koja je volonterski učestvovala u izradi izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).
U nedelju, 2. juna, stanovnici Meksika izglasali su je kao prvu predsednicu u istoriji zemlje. Kao predstavnica levičarske stranke Morena, ona je osvojila oko 60% glasova na najvećim dosadašnjim izborima u Meksiku, piše CNN.
Mada su naučnici iz IPCC-a već u prošlosti imenovani za ministre zaštite životne sredine, do sada nije poznat slučaj da je ijedan služio kao nacionalni lider što bi trebalo da se promeni kada Šajnbaum stupi na mesto predsednice krajem ove godine.
Šezdesetjednogodišnjakinja će naslediti aktuelnog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, svog dugogodišnjeg mentora i stranačkog kolegu čiji su programi socijalne zaštite izvukli mnoge Meksikance iz siromaštva. Predsednički mandat u Meksiku traje šest godina, konkretno u slučaju Šajnbaum do 2030.
Klaudija Šajnbaum Pardo ušla je u političke vode još 2000. godine kada joj je Obrador – tadašnji gradonačelnik u Meksiko Sitiju – dodelio zvanje sekretarke zaštite životne sredine u glavnom gradu Meksika.
Poziciju je napustila šest godina kasnije i posvetila se naučnom radu na polju energetike, pridruživši se vodećim svetskim stručnjacima za klimu okupljenim u IPCC-u. Bila je deo tima koji je 2007. primio Nobelovu nagradu za mir koju je IPCC podelio sa nekadašnjim američkim predsednikom, Al Gorom.
Godine 2015, postala je prva žena na čelu naselja Tlalpan u Meksiku Sitiju, gde je ostala do 2017. Naredne godine izabrana je kao gradonačelnica Meksiko Sitija – i tada kao prva žena koja je to postigla. U junu prošle godine povukla se kako bi krenula u proces predsedničke kandidature.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pobeda Klaudije Šajnbaum Pardo desila se u jeku žestokih, smrtonosnih vrućina koje haraju Meksikom već nedeljama unazad.
Buduća predsednica je u toku izborne trke obećala velike iskorake u borbi protiv klimatskih promena: najavila je plan za investiranje skoro 14 milijardi dolara u projekte razvoja obnovljivih izvora do kraja decenije.
Program kojim se planira povećanje kapaciteta vetra i solara, kao i modernizacija pet hidroelektrana, predstavlja ozbiljan otklon od politika aktuelnog predsednika za kojeg energetska tranzicija nije bila prioritet, već interesi državne naftne kompanije Pemex.
