Nova analiza Međunarodne agencije za energetiku (IEA) otkriva da su količine metana koje dolaze iz energetskog sektora na globalnom nivou čak 70% veće nego što je to zabeleženo u zvaničnim izveštajima vlada zemalja. Autori stoga naglašavaju hitnu potrebu za efikasnijim monitoringom i donošenjem propisa s fokusom na smanjenje emisija ovog snažnog gasa sa efektom staklene bašte.
„Uz današnje povišene cene prirodnog gasa, skoro sve emisije metana, koje nastaju tokom gasnih i naftnih operacija širom sveta, mogle bi da budu izbegnute bez troškova”, izjavio je direktor IEA, Fatih Birol. „Međunarodna agencija za energetiku godinama unazad zagovara snažnije akcije za smanjenje emisija metana. Ključni deo tih napora jeste upravo transparentnost u pogledu obima i lokacije emisija zbog čega je ogromno nedovoljno izveštavanje, koje smo otkrili, toliko alarmantno”, dodao je on.
Zašto u borbi protiv klimatskih promena ne smemo da zanemarimo metan?
Metan se razlaže već nakon jedne decenije dok se ugljen-dioksid u atmosferi zadržava i do 1000 godina. Takođe, ima ga za oko dvesta puta manje, međutim njegov doprinos porastu srednje globalne temperature nije zanemarljiv. To je prvenstveno posledica složene hemijske strukture molekula metana zbog koje u periodu od 20 godina može da zadrži i do 84 puta veću količinu toplote u odnosu na ugljen-dioksid.
Tokom proizvodnje energije u 2021. godini ispušteno je preko 135 miliona tona metana, što je porast od 5% u odnosu na 2020. Najveći emiteri bili su Kina (28 miliona tona), Rusija (18 miliona tona) i Sjedinjene Američke Države (17 miliona tona). Vredi pomenuti da Kina i Rusija na prošlogodišnjoj konferenciji o klimatskim promenama u Glazgovu nisu potpisale sporazum o smanjenju emisija metana za 30% do 2030.
Uprkos tome što se metan oslobađa i prirodnim procesima, trebalo bi da se fokusiramo na onaj koji nastaje ljudskim aktivnostima. Oko 40% antropogenih emisija ovog gasa dolazi iz energetike. Jedini sektor koji proizvodi veće količine metana jeste poljoprivreda.
Stručnjaci procenjuju da je 42 miliona tona metana došlo iz uglja, a 41 milion tona iz nafte, 39 miliona tona poteklo je od vađenja, obrade i transporta prirodnog gasa, 9 miliona tona nastalo je zbog nepotpunog sagorevanja biomase. Preostala 4 miliona tona metana oslobodila su se usled curenja opreme krajnjeg korisnika.
Da je sav iscureli metan iz fosilnih goriva u prošloj godini uhvaćen i prodat, tržište bi bilo snabdeveno sa dodatnih 180 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što je količina koju je iskoristio čitav evropski energetski sektor, navodi se u izveštaju. To bi bilo više nego dovoljno da olabavi trenutnu krizu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Količina metana, nastala eksploatacijom fosilnih goriva, razlikuje se od aktera do aktera: najuspešnije zemlje i kompanije su preko 100 puta bolje od najgorih. Globalne emisije metana opale bi za više od 90% kada bi se sve države koje proizvode naftu i gas ugledale na Norvešku u kojoj se beleže najniže emisije.
Procenjuje se da udeo metana u dosadašnjem zagrevanju od industrijske revolucije do danas iznosi oko 30%. Ipak, upravo zbog njegovog znatno kraćeg životnog veka i velikog intenziteta, brze redukcije emisija metana u značajnoj meri ograničiće budući kratkoročni porast srednje globalne temperature.
Velike redukcije metana mogu da se postignu korišćenjem dobro poznatih tehnologija i implementacijom oprobanih politika, savetuju eksperti iz IEA.
