Gotovo svakog meseca nailazimo na vesti o tome kako je mikroplastika otkrivena u nekom novom delu ljudskog tela. Na ovoj zabrinjavajućoj listi do sada su se našli pluća, srce, krv, placenta, testisi, pa čak i mozak.
Prema skorašnjim alarmantnim saznanjima, sitne čestice plastike prodrle su i duboko u naše kosti, hrskavicu i koštanu srž, predstavljajući pretnju po zdravlje skeleta na fundamentalnom nivou.
Naime, kako pokazuje novo istraživanje, mikroplastika bi mogla čak i da doprinese većoj učestalosti osteoporoze, oboljenja kod kojeg kosti postaju krhkije i sklonije pucanju.
Naučni rad, objavljen u časopisu Osteoporosis International, predstavlja opsežnu analizu 62 studije, a nalazi nisu nimalo prijatni.
Posledice mikroplastike u kostima: Slabljenje strukture
Autori studije otkrili su da prisustvo mikroplastike narušava ključne procese za održavanje čvrstoće kostiju.
„Značajan broj istraživanja sugeriše da mikroplastika može da dopre duboko u koštano tkivo, čak i do koštane srži, potencijalno izazivajući poremećaje u njenom metabolizmu”, ističe jedan od autora, Rodrigo Bueno de Oliveira sa Državnog univerziteta Kampinas u Brazilu.
Ali otkud mikroplastika u našem skeletu, u tkivima koji deluju prilično čvrsto i zaštićeno?!
Neke studije na ljudima ukazale su na to da čestice plastike u kosti dospevaju putem krvotoka nakon što ih unesemo kroz hranu, piće ili jednostavno udisanjem. Dok studije na životinjama rasvetljavaju i moguće zabrinjavajuće posledice kao što je smanjenje rasta kostiju.
Štaviše, poremećaji u radu osteoklasta – ćelija koje podržavaju rast i popravku kostiju – mogu dovesti do slabljenja koštanih struktura. Kompromitovane kosti tako postaju podložnije deformitetima i prelomima.
Sudeći prema laboratorijskim analizama, mikroplastika ne samo da narušava vitalnost ćelija koštanog tkiva, već takođe ubrzava ćelijsko starenje i menja ćelijsku diferencijaciju.
„Ono što posebno zabrinjava je da su neželjeni efekti koji su primećeni kulminirali prekidom rasta skeleta kod životinja”, dodaje Bueno de Oliveira.
Skriveni ekološki faktor za osteoporozu
Uprkos tome što ovakvi rezultati možda neće u celosti važiti i za ljudske kosti, ovo otkriće stiže u trenutku kada se na globalnom nivou beleži porast slučajeva osteoporoze i preloma.
Međunarodna fondacija za osteoporozu (IOF) predviđa da će se broj preloma povezanih sa osteoporozom povećati za 32% do sredine veka.
Uz već utvrđene rizike poput starenja populacije i konzumacije alkohola, naučnici sada sumnjaju da mikroplastika može biti skriveni ekološki uzrok koji pogoršava problem.
„Iako su osteometaboličke bolesti relativno dobro shvaćene, postoji jaz u našem znanju o uticaju mikroplastike na njihov razvoj”, kaže Rodrigo Bueno de Oliveira.
„Jedan od naših ciljeva je da dođemo do dokaza koji bi sugerisali da bi mikroplastika mogla biti potencijalni, kontrolabilni faktor iz životne sredine, a koji objašnjava, na primer, projektovano povećanje broja preloma kostiju.”
S tim na umu, njegov tim već planira nova istraživanja na životinjama kako bi potvrdio vezu između izloženosti mikroplastici i težine metaboličkih oboljenja kostiju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Godinama unazad, naučnici pronalaze sitne čestice plastike u našem organizmu i životnoj sredini. Ipak, uticaj na zdravlje i dalje ostaje nedovoljno istražen, a istraživači već dugo apeluju na izdvajanje većih sredstava u te svrhe.
Stručnjaci takođe upozoravaju da uvećavamo ovu „nedovoljno prepoznatu opasnost”, proizvodeći preko 400 miliona tona plastike godišnje. Procenjuje se da se ovim procesom svake godine oslobodi 1,8 milijardi tona gasova sa efektom staklene bašte, što dodatno produbljava klimatske promene.
Uprkos tome, i dalje ne postoji politička volja za rešavanje problema: nedavno je u Ženevi – zbog otpora petrohemijskih zemalja – propao veliki međunarodni dogovor o smanjenju proizvodnje plastike.
U međuvremenu, prepušteni smo samima sebi: izloženost mikroplastici možemo donekle smanjiti filtriranjem vode za piće i smanjenjem upotrebe plastičnih proizvoda, od sintetičke odeće do flaša za piće.
