Od najviših svetskih vrhova do najdubljih tačaka okeana – u dobu koje pojedini eksperti zovu plastičnim, zagađenje mikroplastikom je sveprožimajuće.
Godinama unazad, naučnici pronalaze sitne plastične čestice na najrazličitijim mestima, uključujući oblake iznad Japana, arheološka nalazišta za koje se verovalo da su čista i filete ribe.
Istraživanja pokazuju da u toku samo jedne nedelje u svoj organizam unesemo oko pet grama komadića plastike veličine susama što je otprilike ekvivalentno težini kreditne kartice. Posledično, mikroplastike ima u ljudskoj stolici, krvi, plućima i mnogim drugim organima, pa čak i u placenti.
Stoga ne iznenađuje da su ove čestice prisutne i u testisima, kako ljudi tako i pasa. Ovo potvrđuje i do sada najsveobuhvatnija studija mikroplastike u skrotumu koju su izradili američki istraživači.
Za sada se nedovoljno zna o tome u kojoj meri i na koji način plastika utiče na naše zdravlje. Međutim, u slučaju testisa, otkriveno je da bi ona mogla da izazove pad broja spermatozoida.
Kako stoji u samom naučnom radu američkih istraživača, o mikroplastici u ljudskom reproduktivnom sistemu i njenom potencijalnom uticaju na kvalitet sperme postoje ograničeni podaci.
Kako bi saznali više, autori su testirali 23 uzorka iz ljudskih testisa i 47 uzoraka od pasa. U svih sedamdeset uzoraka pronašli su mikroplastiku čija je količina varirala od uzorka do uzorka.
Uzorci ljudskih testisa uzeti su nakon obdukcija obavljenih 2016. kod anonimnih muškaraca iz Nju Meksika čija se starost, u trenutku smrti, kretala u rasponu od 16 do 88 godina. Dok su uzorci testisa pasa dobijeni posle sterilizacije u veterinarskim ordinacijama.
Naučnici su rastvorili tkivo da bi videli da li će preostati bilo kakva sićušna plastika. To se i desilo, a srednje koncentracije mikroplastike u testisima kod ljudi bile su skoro tri puta više (328 µg/g) nego kod pasa (123 µg/g).
„U početku, sumnjao sam da mikroplastika zaista može da prodre u reproduktivni sistem”, kazao je Sjaodžung Ju, profesor na Univerzitetu u Nju Meksiku, za Gardijan. „Kada sam dobio rezultate za pse, bio sam iznenađen. Još više sam se iznenadio kada sam dobio rezultate za ljude.”
U svim uzorcima udeo glavnih tipova plastike bio je otprilike sličan, a dominirao je polietilen (PE), vrsta plastike koja se najviše proizvodi, a od koje se između ostalog prave i kese. Za njom je sledio polivinil hlorid, poznatiji kao PVC, koji se takođe naširoko koristi u proizvodnji – od folija za pakovanje hrane i flaša preko prozora do električnih kablova.
Zbog načina uzimanja uzoraka, kod ljudskih testisa nije bilo moguće merenje broja spermatozoida. Ipak, u testisima pasa, broj spermatozoida bio je manji u uzorcima sa većom kontaminacijom PVC-a.
Prema rečima Sjaodžung Jua, PVC može osloboditi mnogo hemikalija koje ometaju razvoj spermatozoida, a pored toga, sadrži i hemikalije koje izazivaju endokrine poremećaje.
Istraživanje u kojem je učestvovao Ju nije pionirsko: manja studija u Kini iz prošle godine takođe je otkrila mikroplastiku u uzorcima šest ljudskih testisa i trideset uzoraka sperme.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Broj spermatozoida širom sveta se u poslednjih pedeset godina prepolovio, a tempo se znatno ubrzao nakon dvehiljadite. Kao krivci najčešće se navode zagađenje vazduha i izloženost pesticidima.
Ali naučna saznanja upućuju i na novi faktor u padu broja spermatozoida: mikroplastiku. Mada su, kako naglašavaju autori studije, zarad utvrđivanja uzročno-posledične veze neophodna dodatna istraživanja, svi znaci upućuju u tom smeru.
