Izlivanje nafte može dovesti do prave ekološke katastrofe, ugrožavajući čitave morske ekosisteme, zbog čega danima unazad volonteri na Mauricijusu ulažu napore da suzbiju širenje više od 1000 tona izlivene nafte nakon što se japanski teretni brod Vakašio 25. jula nasukao na koralni greben u neposrednoj blizini dva ekološki zaštićena područja ovog ostrva.
Uprkos apelovanju vlade na meštane da ostave suzbijanje katastrofe stručnjacima, lokalni stanovnici smatraju da državni zvaničnici ne reaguju dovoljno brzo i efikasno, te su osmislili kreativna rešenja i posao preuzeli u svoje ruke.
Uz pomoć ručno napravljenih plutajućih barijera, koje samoorganizovane grupe meštana pune slamom šećerne trske i postavljaju ih kilometrima duž obale, volonteri suzbijaju širenje naftne mrlje, sa ciljem da zaštite koralne grebene, ribe i čitav morski svet.
Dok je snalažljivost volontera na Mauricijusu za svaku pohvalu, sa Univerziteta Severne Karoline nam stiže još jedan kreativan, nov način za sakupljanje izlivene nafte. U pitanju je Soilios, autonomni robot koji upija naftu pomoću nanomaterijala napravljenog od lišća bele mimoze.
Po čemu se Soilios izdvaja u odnosu na tradicionalno čišćenje naftnih mrlja?
Jedna od metoda koje se primenjuju za čišćenje vode od izlivene nafte jeste upotreba sorbenta, specifičnog materijala koji ima veliku sposobnost upijanja nafte i vezivanja masnih kapljica za svoju površinu. Na ovom principu zasnovana je i Soilios tehnologija.
Međutim, Tejdžas Sandžej Kabra, idejni tvorac robota koji čisti naftne mrlje, trenutno na postdiplomskim studijama na Univerzitetu Severna Karolina, napravio je značajne inovacije.
Dok tehnologija koja je trenutno u upotrebi koristi ugljenične nanočestice ili PVC plastiku sa hemijskim lepkom, tj. supstancama koje su zagađivači životne sredine, Soilios upotrebljava sorbent napravljen od lišća drveća.
Ovaj sorbent prirodnog porekla je hidrofoban, tj. odbija molekule vode, dok zbog izrazite lipofilnosti upija masne materije, u ovom slučaju naftu.
Ono što je takođe značajno, 80 odsto nafte koja se na ovaj način sakupi moguće je ponovo iskoristiti, za razliku od trenutne prakse kada se nafta spaljuje na mestu izlivanja, dodatno zagađujući okolinu.
Procenjuje se da je isti nanomaterijal koji sačinjava sorbent u Soilios tehnologiji moguće upotrebiti čak 180 puta, dok u slučaju aktuelnih tehnologija ponovna upotreba sorbenta nije moguća.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako robot funkcioniše?
Pored pomenutog sorbenta, u sklopu ovog ekološki „svesnog“ robota nalaze se i senzor za naftu, pumpa, UV uređaj, baterija, solarni panel, LED sijalica i GPS prijemnik.
Kada senzor detektuje prisustvo nafte u vodi, otvara se ventil na kontejneru i pokreće rad pumpe. Pumpa uvlači u kontejner mešavinu vode i nafte, gde se nalazi sorbent.
Sorbent, napravljen od nanočestica raspoređenih tako da imitiraju strukturu pčelinjeg saća, čime se postiže maksimalna upijajuća moć, zadržava naftu u kontejneru, dok se voda izbacuje napolje.
Tokom čišćenja aktivira se i UV uređaj, čija je uloga da morske životinje drži dalje od zagađenje oblasti. Solarni panel i baterija obezbeđuju neophodnu energiju za rad robota, preko GPS prijemnika se prati njegova lokacija, a LED sijalica pomaže u praćenju procesa čišćenja.
Za sada je Soilios uspešno testiran kao prototip
Pomoću 3D štampača Kabra je napravio mali prototip robota koji je testirao u laboratoriji, bazenu i na kraju na otvorenom moru.
Prototip dimenzija 60x60x60 centimetara u jednom izlasku na otvoreno more može da sakupi oko 75 litara nafte. Kako se ova nova tehnologija bude razvijala, moguće je i povećanje dimenzija robota, čime bi porastao i kapacitet za skupljanje nafte.
Kabra se nada da će se njegov proizvod uskoro naći na tržištu, budući da su izlivanja nafte i dalje veliki problem i ugrožavaju zdravlje ljudi, biljaka i životinja, poput nafte koja se trenutno širi jugozapadnim delom Indijskog okeana u blizini Mauricijusa.
