„Najmanje znamo o scenarijima koji znače najviše.”
Ovako svoje istraživanje opisuje analitičar dr Luk Kemp iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta Kembridž. Istraživanje, objavljeno u časopisu PNAS, a koje je potpisao međunarodni tim stručnjaka iz šest zemalja, temelji se na pitanju:
Da li klimatske promene, izazvane ljudskim aktivnostima, mogu da rezultuju u kolapsu čovečanstva ili čak izumiranju ljudi?
Autori smatraju da, zbog malo istraživačkog rada usmerenog na ovu temu, nemamo dovoljno razumevanje moguće ogromne opasnosti rastućih temperatura po društvo i prirodu.
Kemp predlaže da se prouče moguće posledice promena klime, ali na jedan drugačiji način. Umesto fokusa na one najverovatnije, trebalo bi obratiti pažnju na one najgore, koliko god malo verovatno one danas delovale.
„Suočavamo se sa budućnošću ubrzanih klimatskih promena, a slepi smo na najgore scenarije, što deluje kao naivno upravljanje rizikom u najboljem slučaju i tragično budalasto u najgorem”, objašnjava Kemp.
Prema nalazima istraživačke grupe Climate Action Tracker, ukoliko se ispune sve politike, obećanja i zvanični ciljevi za dostizanje neto-nultih emisija, svet je na putu da se zagreje za 2,1 °C.
Uprkos tome što više nismo na putu da dođemo do najpesimističnijih nivoa zagrevanja, treba imati u vidu da nismo na putu da ostvarimo težnje iz Pariskog sporazuma da se porast srednje globalne temperature zaustavi na 1,5 °C, a prelazak ovog praga donosi sopstvene negativne uticaje koji se opisuju u izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promena (IPCC).
Međutim, šta ako klimatska borba zakaže? Tim naučnika koji stoji iza novoobjavljene studije smatra da se globalno zagrevanje preko 3 °C i povezane pretnje nedovoljno proučavaju, a da bi njihovo istraživanje doprinelo javnoj akciji na polju protiv globalnog zagrevanja.
Modelovanjem su došli do zaključka da bi do 2070. u područjima ekstremne toplote, sa prosečnom godišnjom temperaturom preko 29 °C, u kojima trenutno živi 30 miliona ljudi, moglo da bude čak dve milijardi stanovnika.
Eventualne katastrofalne implikacije klimatskih promena, kako se navodi, kreću se od gubitka 10% populacije do izumiranja ljudske vrste. Stoga se apeluje na autore IPCC izveštaja da buduće radove posvete katastrofama koje bi mogle da se dese kao rezultat globalnog zagrevanja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Fokus istraživanja, prema mišljenju naučnika, treba da bude usmeren na četiri bitna segmenta klimatske krize: glad i neuhranjenost, vremenske ekstreme, konflikte i vektorske bolesti.
„Putevi ka katastrofi nisu ograničeni na direktne uticaje visokih temperatura kao što su vremenski ekstremi. Indirektni efekti poput finansijske krize, sukoba i pojave novih bolesti mogu prouzrokovati druge poteškoće i ometati oporavak od potencijalnih nesreća npr. nuklearnog rata”, poručuje Kemp.
