Foto: The Nippon Foundation-Nekton Ocean Census
Većini nas godina proleti – u poslu, svakodnevnim obavezama, rutini, ponekom veselju i razočaranju, ni ne primetimo kako se meseci smenjuju, a već čujemo ono čuveno pitanje „Gde ćeš za Novu”. Koliko god munjevito vreme proticalo, u 12 meseci stao je i istorijski uspeh.
Za svega godinu dana, od aprila 2025. do marta ove godine, naučnici su u morima otkrili čak 1.121 potpuno novu vrstu. Drugim rečima, svakog dana pronađene su, u proseku, tri morske vrste prethodno nepoznate nauci, čime se rasvetljava bogatstvo života koje se krije ispod talasa svetskih mora.
Dostignuće je rezultat rada grupe od preko 1.500 naučnika iz različitih istraživačkih institucija širom sveta. Oni su okupljeni u najvećem programu za popis morskih vrsta pod imenom Ocean Census. Sam projekat pokrenuli su 2023. godine Fondacija Nipon i nezavisni institut za istraživanje okeana Nekton, a zvanično su ga podržale i Ujedinjene nacije u sklopu svoje Decenije okeana.
Uz godišnji porast od 54% u broju novootkrivenih vrsta, period 2025-2026. bio je izuzetno značajan za organizaciju. Naučnici su pronašli organizme tokom 13 ekspedicija širom planete, od Arktika preko Pacifika do Indijskog i okeana na jugu, istražujući i dubine od preko 6.500 metara.
Na prošlogodišnjem spisku morskih bića koja prethodno nismo znali, našli su se ajkula-duh, daleki srodnik ajkula i raža koji pliva dubinama Koralnog mora, kao i simbiotski crv iz podvodnih vulkana u Japanu koji je dobio naučno-popularno ime „život u staklenom zamku”. Njegov dom je providni, mrežasti skelet od dubokomorskih staklenih sunđera.
U ekstremnim dubinama udaljenih Južnih Sendvičkih ostrva pronađen je mesožderski sunđer „smrtonosna lopta” koji hvata i vari rakove koristeći mikroskopske strukture slične kukama. Kod obale Istočnog Timora u Aziji, popisane su jedinstvene, potencijalno lekovite nemertine: istraživači trenutno proučavaju toksine koje ovi crvi proizvode, a koji pokazuju potencijal za lečenje Alchajmerove bolesti i šizofrenije.
Sa skoro 90% vrsta u okeanima koje i dalje nisu otkrivene, ovo je džinovska misija od suštinskog značaja. Ipak, eksperti upozoravaju da bi mnoge vrste koje su nam nepoznanica mogle da izumru pre nego što ih upoznamo.
„U trci smo sa vremenom da otkrijemo život u okeanu pre nego što ga izgubimo za buduće generacije”, rekao je Johei Sasakava, predsednik Fondacije Nipon. „Popis okeana stvoriće neizmerno bogatstvo otvoreno dostupnog znanja koje će doneti korist i održati sav život na Zemlji, kako za čovečanstvo tako i za našu planetu.”
Prikupljanje naučnih podataka pruža građu za donosioce odluka i upravljače morskih područja da zaštite okeane. Ali Ocean Census u svom poduhvatu nije usamljen…
Dvadesetak svetskih stručnjaka – od Amerike do Japana – nedavno su u međunarodnim vodama nadomak obale Brazila pronašli 31 novu vrstu za samo dve nedelje.
Sam proces otkrića i dokumentovanja novih vrsta tipično može da potraje decenijama.
Kako bi identifikovali i klasifikovali nove vrste brzinom bez presedana, Ocean Census koristi snimanje visoke rezolucije, sekvenciranje DNK i mašinsko učenje. Sve to bi trebalo da im pomogne u ostvarenju njihovog ambicioznog cilja – otkriće neverovatnih 100.000 novih vrsta u prvih deset godina rada.
„Trošimo milijarde tražeći život na Marsu ili odlazeći na tamnu stranu Meseca”, naglasio je Oliver Stids, direktor projekta Ocean Census. „Otkrivanje većine života na našoj planeti, u našim okeanima, košta samo delić toga. Pitanje nije da li možemo sebi da priuštimo da to uradimo. Pitanje je da li možemo sebi da priuštimo da to ne uradimo.”
